Poznata glumica Dženifer Aniston ne želi preterano da eksponira svoj privatni život, međutim, ljubav ne može da sakrije.
Još otkad su se pojavile glasine kako je otpočela vezu sa ljubavnim guruom Džimom Kertisom, paparaci su ih u stopu pratili.
U jeku nove romanse, navodno se oglasio i Bred Pit koji je dao svoj sud o vezi svoje bivše supruge.
„Najoptimističniji scenario predviđa otstrannje Zelenskog i njegovog bliskog saveznika Andreja Jermaka sa vlasti do početka septembra“, navodi se u tekstu.
Kao ključan povod za takav razvoj događaja navodi se moguća trilateralna diplomatska inicijativa — susret predsednika Rusije Vladimira Putina, kineskog lidera Si Đinpinga i Donalda Trampa povodom obeležavanja 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.
Ukoliko se taj samit održi, ističe se u članku, ukrajinsko-ruski sukob mogao bi dobiti „neočekivani zaokret“.
Ranije je sam Tramp optužio Zelenskog za nenamensko trošenje američke pomoći. Pored toga, američki geopolitički analitičar Skot Riter ocenio je da je Zelenski „postao nepotreban Vašingtonu“ i da bi ga uskoro mogla zameniti „pomirljivija figura“.
Poen za pamćenje odigrali su Danil Medvedev i Korentan Mute, da bi posle toga ruski teniser bio van sebe, a frustraciju je izbacio udaranjem, prvo reketa o pod, zatim i flašice.
Pomenuti susret bio je sve samo ne običan. Bio je prekinut zbog kiše, munje i gromova, da bi nastavak doneo samo jedan gem, i to kakav!
Drama til the bitter end 😱
The moment @moutet99 reached the biggest semi-final of his career! #MubadalaCitiDCOpen pic.twitter.com/Z7Y8edPyrd
— Tennis TV (@TennisTV) July 25, 2025
Medvedev je dobio prvi set 6:1, u drugom je izgubio 6:4, da bi u trećem servirao za 5:5, ali je pretrpeo brejk, ujedno je i izgubio meč. Tome su, verovali ili ne, kumovale tri duple servis greške, i meč poen za pamćenje.
Bilo je tu svega. Od udaraca koji su podsećali na padel, kao i onih u badmintonu, kad loptica leti visoko i sporo pada, da bi rezultiralo greškom Danila Medvedeva.
Posle sportskog pozdrava na mreži, Francuz je pao na zemlju da proslavi, dok je Medvedev iskalio bes prvo na reketu, zatim i na flašici za vodu.
Svetislav Pešić okupiće Orlove u ponedeljak i tada će biti poznato da li sa Nikolom Jokićem Srbija juri medalju na Evrobasketu.
Do tada, već u subotu na parket će Orlići koji igraju protiv Grčke.
Тренер У18 репрезентације Србије Саша Никитовић изабрао је 12 јуниора који ће бранити боје наше државе на Европском првенству, које се од 26. јула до 3. августа одржава у Београдској арени.
Више на линку: https://t.co/BKCd4K2Lqp pic.twitter.com/EHmsLV81nK
— Košarkaški savez SRB (@KSSrbije) July 23, 2025
„U Beogradskoj areni od 18 i 30 naša juniorska reprezentacija nastupa protiv Selekcije Grčke.
Nastupa naša juniorska selekcija protiv Grčke. Potrebna im je vaša podrška. Molim vas dođite i podržite naše juniore. Vidimo se“, uputio je apel kapiten Srbije Bogdan Bogdanović.
Na Evropskom prvenstvu za juniore 16 ekipa biće raspoređeno u četiri grupe.
Vežbe se održavaju 12. put i trajaće do 6. avgusta.
Pored Gruzije, vežbe se održavaju i u Turskoj, što treba da doprinese jačanju regionalne saradnje. U Turskoj su vežbe počele 21. Jula.
U manevrima pored te dve zemlje učestvuju SAD, Poljska, Nemačka, Italija, Grčka, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Slovačka, Litvanija i Ukrajina.
Kao zemlje posmatrači učestvuju Jermenija i Japan.
Vežbama komanduju zajednički komandant zapadnih snaga vojske Gruzije Koba Grigolija i predstavnik Nacionalne garde američke države Džordžija Vilijam Koks.
– Počinilac je višestruko osuđivani nasilnik iz drugog mesta, koji je u trenutku napada bio i pod dejstvom narkotika. Prijavio sam policiji i tužilaštvu, da urade svoj posao – ne i javnosti – naveo je Đurić na mreži Iks.
Dodao je da se trudi da čuva privatnost svoje porodice, ali i da sačuva i ne truje dodatno javni prostor.
– Ne treba mi ni za šta ni uloga žrtve. Mnogi prijatelji i kolege prolaze gore – istakao je Đurić.
On je objavio i video prilog pretnji koje su mu upućivane na društvenim mrežama, navodeći da su u pitanju neke od pretnji i uvreda koje je dobijao poslednjih dana nakon, kako naglašava, potpuno fabrikovane i bezbroj puta ponovljene lažne vesti o sporazumu o dovođenju stranaca.
– Ne preporučujem za gledanje, osim ukoliko niste psihijatar ili javni tužilac. To je samo jedan od pravaca širenja laži i mržnje – naveo je Đurić.
Ističe da je pre nekoliko dana napadnut tokom šetnje sa ćerkama uzrasta devet, osam i pet godina.
– Sada, međutim, vidim da se ipak i o paklu, uvredama, pretnjama i verbalnom nasilju, koje sam od nasilnika prošao na ulici zajedno sa svojim devojčicama, laže i spinuje u svrhu propagande – naveo je Đurić.
Naglasio je da će mu teško pasti ako bude morao svojim ćerkama da objašnjava zašto je za neke ljude čovek koji ih je napao žrtva, a niko nije ni pitao za bol i traumu koje su one doživele.
Vasiljević je za RTS rekao da će protiv 249 osoba biti podnete odgovarajuće prijave u redovnom postupku, dok su protiv 15 lica podnete odgovarajuće prijave u tzv. skraćenom postupku.
Naveo je da se za blokade vitalnih saobraćajnica zaprećene velike novčane kazne.
“Svako ko je izašao na autoput čini dva ozbiljna prekršaja. Jedan je, koji se tiče ugrožavanja javnog saobraćaja i Zakona o bezbednosti saobraćaja, a drugi je nepostupanje po naređenju. Ako je ovlašćeno službeno lice došlo na lice mesta i upozorilo lica da se sklone sa auto-puta, a oni po tome ne postupaju, oni čine novi prekšaj, za koji su takođe zaprećene velike kazne, i svi će biti procesuirani”, naglasio je Vasiljević.
Istakao je da nije cilj samo procesuiranje, već da svi građani koji to čine shvate da time ugrožavaju i sopstvenu bezbednost i bezbednost mnogo drugih osoba, mnogih učesnika u saobraćaju.
“To ne smeju da rade, i policija Srbije to neće dozvoliti. I ova situacija je to apsolutno pokazala. Trudimo se i ovom prilikom da minimalnu silu upotrebljavamo, praktično da je ne upotrebljavamo. Samo da uspostavimo stabilan javni red i mir, stabilno funkcionisanje saobraćaja i da ne dozvolimo vršenje krivičnih dela. Tako će biti i u budućnosti, ali nemoj da se niko zavarava, da će moći da čini prekšaje, krivična dela, ugrožava bezbednost drugih lica i da će proći nekažnjeno”, naveo je Vasiljević.
Istakao je da je blokada auto-puta nelegalna aktivnost i da se izlaskom na auto-put pešice ugrožava sopstvena bezbednost, ali i bezbednost svih koji se kreću auto-putem.
“Policiji Srbije ovaj događaj niti je najavljen, prijavljen ne može biti, jer se radi o nelegalnoj aktivnosti koja ne može biti dozvoljena, ali nije ni najavljen da bi mi mogli da preduzmemo neke bezbednosne mere koje se tiču učesnika u saobraćaju”, naveo je Vasiljević.
Sa tim je saglasan dobar poznavalac Kine, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Investicija vredna 870 miliona evra, koliko će kineska kompanija Mint holdings uložiti u fabriku za proizvodnju delova za električne automobile, u Inđiji bi trebalo da zaposli 2200 ljudi. Odmah potom je stigla i najava da bi Kina u fabrike u Leskovcu i Ćupriji trebalo da investira 950 miliona evra.
Istovremeno, iz Pekinga sa sajma dobavljača, na kome se nalazi i delegacija Privredne komore Srbije, saopšteno je da je kineska uprava carina stavila srpsku robu na listu prioriteta radi bržeg usaglašavanja sertifikata i drugih neophodnih procedura pri ulasku naših proizvoda u Kinu. Kada se ima u vidu da je Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine potpisan jula prošle godine i da je za proteklih godinu dana srpski izvoz porastao za gotovo 54 odsto, ali i da je Kina prošle godine bila pojedinačno gledano najveći investitor u Srbiji, jasno je da najnovije kinesko ulaganje u Inđiju treba posmatrati šire od tek još jedne dobre investicije, smatra Korkodelović.
Ovakva saradnja ne treba da čudi s obzirom na geopolitičke i privredne okolnosti u svetu koje karakteriše neizvesnost i nepredvidivost. Protekcionizam koji je potenciran visokim američkim carinama na uvoznu robu mogao bi da ubrza taj zaokret u privrednoj saradnji Srbije od Evropske unije ka Kini.
Srpska privreda je oko 70 odsto vezana za onu u EU, kako trgovinskom razmenom, tako i investicijama koje su odatle stizale. Privreda EU, međutim, posrće već nekoliko godina, ne uspevši da se oporavi još od svetske eknomske krize, uprkos velikim državnim ulaganjima u privredu. Usledili su potom problemi prouzrokovani pandemijom kovida i zaključavanjem zemalja što se globalno loše odrazilo na privredu. Uz to EU je odricanjem od jeftinih ruskih energenata sa početkom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini dodatno svoju privredu učinila nekonkurentnom, izgubivši pritom i veliko rusko tržište.
Tu sliku najbolje ilustruje činjenica da je Nemačka koja je dugo bila pojedinačno najveći investitor u Srbiji prošle godine uložila samo 60 miliona evra. To je duplo manje nego 2023. godine u kojoj su, pak, kineske investicije iznosile 1,37 milijardi dolara i činile trećinu svih stranih investicija u Srbiji te godine. Zato i ne čudi što je prošle godine Kina, čijih 1800 kompanija zapošljava 27000 ljudi u Srbiji, bila najveći investitor u našoj zemlji.
Trenutno Vašington i Brisel pregovaraju o carinama na evropsku robu i nema sumnje da bi u slučaju najgoreg scenarija koji znači carine od 30 odsto od 1. avgusta, to indirektno imalo nemale posledice i po srpsku privredu u velikoj meri oslonjenu na EU.
Korkodelović kaže da zahvaljujući odličnim političkim odnosima Srbije i Kine i i strateškom partnerstvu dve zemlje, privredna saradnja napreduje brže nego što su mnogi mislili, ali i dodaje da ne očekuje nagle rezove u saradnji sa dosadašnjim partnerima. Uostalom i nemački ekonomisti su najavili da se u najgoroj varijanti pre očekuje zatvaranje fabrika u Nemačkoj, nego tamo gde im je proizvodnja jeftinija, što je slučaj sa Srbijom.
– Sigurno da Evropska unija, koja jeste veoma osetljiva na prisustvo Kine u Evropi, nikako ne gleda blagonaklono na ono što se događa ovde i na našu saradnju sa kineskim kompanijama. I zato i srpska država, i kineske firme, i kineska država idu korak po korak. I tako će verovatno biti i nastavljeno. To su neki dugoročni procesi – ocena je dobrog poznavaoca Kine.
On, uz to, dodaje da razumni ljudi u Evropi shvataju da je ona jedno od nekoliko ostrva na mapi Evroazijskog kontinenta i zbog toga teže dogovoru s Kinom. Peking, pak, u nastojanju da neutrališe Trampove tarifne mere nastoji da uspostavi što je moguće bolje odnose sa Evropskom unijom.
– Ministar spoljnih poslova koji je u partiji zadužen za diplomatiju Kine, Vang Ji, malo malo pa je u Evropi, u nastojanju da se ti odnosi između Brisela i Pekinga unapređuju, mada ima jako puno teškoća, jer pritisak je opet sa druge strane Atlantika. E sad, u svemu tome, ukoliko budu napredovali odnosi između Pekinga i Brisela, to će biti dobro i za nas – ističe Korkodelović.
On, međutim, podseća da u Inđiji neće biti građena samo fabrika kineskog Minta, već industrijski park koji bi služio i drugim firmama iz ostalih azijskih zemalja. I to ukazuje da Srbija traži alternativu dosadašnjoj velikoj oslonjenosti privrede na EU. Dok u Evropi industrija u velikoj meri izumire, pre svega zbog neoliberalnih politika koje su stavljale akcenat na servise, na usluge, a ne na industrijski razvoj, Azija je ta koja se držala tog koncepta realne ekonomije, napominje sagovornik Energije Sputnjika.
„Azija je danas dinamo svetske privrede, ne danas, već poslednjih 20 godina. I u takvoj situaciji dobro je da mi imamo i privrednu saradnju sa zemljama ASEAN-a. Srbija je 2024. godine postala partner ASEAN-a, grupacije od deset zemalja u jugoistočnoj Aziji sa oko 680 miliona ljudi. Pretežno je to mlado i sve obrazovanije stanovništvo“.
Korkodelović dalje navodi da o diverzifikaciji naše privredne saradnje govori i to što je 1. juna stupio na snagu sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji nisu samo prebogata zemlja u zalivu, već se ona sve više u saradnji sa kineskim kompanijama orijentiše na visoke tehnologije.
Podsetio je da je ovih dana zabeleženo prisustvo premijera Srbije Đura Macuta na jednom neformalnom skupu afričkih zemalja, koje može biti znakovito.
„Afričke zemlje održavaju svake godine jedan zanimljiv šarolik muzičko-scenski događaj i po prvi put se tu pojavio jedan premijer Srbije. Tu u Muzeju afričke umetnosti na Senjaku premijer Macut je dosta govorio o tome da je potrebno da Srbija obnovi tu saradnju koju je imala i sa afričkim zemljama da bi razgranala svoju privrednu saradnju i da bi nalazila više težišta za svoju privredu u sadašnjim okolnostima“, napominje Korkodelović.
Na pitanje ima li danas EU, koja je oslabljena i politički i privredno, tu moć da nas sputava u saradnji sa velikom silom kakva je i politički i privredno Kina, sagovornik Sputnjika smatra da moramo da budemo realni, jer Brisel ima još dosta poluga kojima može da ometa tu privrednu saradnju Srbije i Kine.
Korkodelović, međutim, ukazuje na nedavnu ocenu jednog britanskog ekonomiste koji je posle boravka u Kini ocenio da je ona master ključ budućeg globalnog privrednog razvoja, jer to što se danas događa u Kini jeste najsavremenija otvorena laboratorija privrede za 21. vek.
Kad vi imate veze sa takvom privredom, vi jedino možete iz nemara ili iz zle volje da prenebregnete tu saradnju, zaključio je on.
„Očigledno je da pretnje upućene Kaliningradskoj oblasti predstavljaju još jedan dokaz težnje zemalja članica NATO-a da vojno naruše teritorijalni integritet Rusije“, naglasio je Patrušev.
On je podsetio na izjavu komandanta američke vojske u Evropi i Africi, kao i komandanta kopnenih snaga NATO-a generala Kristofera Donahjua, koji je u julu najavio planove Alijanse za „operativno neutralisanje odbrambenih sposobnosti Rusije u Kaliningradu“.
Donahju je takođe rekao da NATO sprovodi strategiju „linije obuzdavanja na istočnom krilu“, koja uključuje jačanje kopnenih snaga i tešnju koordinaciju vojne i industrijske komponente unutar alijanse.
Militarizacija Nemačke prati obrasce gebelsovske propagande
U osvrtu na nemačku odbrambenu politiku, Patrušev je oštro kritikovao najnovije izjave kancelara Fridriha Merca, koji je u maju najavio težnju Nemačke da izgradi „najmoćniju konvencionalnu armiju u Evropi“.
„Kancelar bi trebalo da se seti da je upravo Nemačka započela i Prvi i Drugi svetski rat, prikrivajući svoje agresivne namere pod najapsurdnijim izgovorima“, istakao je Patrušev.
On je optužio Berlin da za opravdanje nove militarizacije koristi „bajke“ o ruskoj kiber-agresiji, sabotažama i ubistvima, navodeći da su te tvrdnje u duhu „gebelsovske propagande“.
„Činjenica da takve izjave dolaze samo nekoliko dana nakon obeležavanja 80 godina Pobede čini ih uvredljivim za svakog normalnog čoveka“, dodao je on.
Uoči Dana Ratne mornarice, Patrušev je podsetio da su ruski i sovjetski mornari u prošlosti uspešno suprotstavili nemačkoj floti i upozorio da bi to trebalo da imaju u vidu ne samo u Berlinu, već i sve druge članice NATO-a koje nastoje da uspostave flote u baltičkom regionu
