Kako pomoći bolesnima u Srbiji (1): Našem zdravstvu nema leka!
Obećanu prekretnicu u zdravstvu, posle smrti osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića iz Loznice zbog banalnog preloma ruke, ministar zdravlja Zlatibor Lončar započeo je "sečom glava" 11 direktora bolnica.
Vreme će pokazati da li je ovim konačno otvorio Pandorinu kutiju svih zdravstvenih zala, od tragedija greškom "belih mantila" i smrti na desetine pacijenata od bakterije klostridije koja hara srpskim bolnicama, pa mita i korupcije... Ili će se sve završiti, kako kažu neki lekari, samo na "odstrelu sitne divljači" i na štetu građana.
Sindikat lekara i farmaceuta tvrdi da krivica ne leži na njima, već u činjenici da se zdravstvo ophrvano nemaštinom svakodnevno urušava, a oni rade preumorni, slabo plaćeni, i bez dovoljno stručnih kadrova i opreme. Traže sastanak sa premijerom da bi mu predočili kako ne treba izmeniti, već primeniti zakone radi u cilju povećane efikasnosti i kvalitetne usluge pacijentima.
Čelnik tog sindikata Rade Panić ističe da plate moraju da rastu, uz paralelno odstranjivanje 13 odsto viška administrativaca i rast broja medicinskih radnika za deset odsto. Iz Srpskog lekarskog društva stiže upozorenje da je prosečna starost lekara opšte medicine 60 godina i da se mnogi od njih 3.000 širom Srbije spremaju za penziju.
U najkraćem, scenario za kolaps, a sve na štetu građana koji plaćaju zdravstveno osiguranje državi, da bi dodatno morali da kupuju lekove, špriceve, zavoje i gaze... sve je učestalije i da iz sopstvenog džepa još jednom plate ne male sume privatnim ordinacijama.
Nemanjin hod po mukama
Ogledalo preteške situacije je slučaj 13-godišnjeg Nemanje Leontijevića iz sela Kožuar, obolelog od tumora kostiju. Njegova petočlana porodica živi od svega 9.000 dinara pomoći, pa na hemioterapije u Beograd putuje sam jer mu za karte do Uba, pa potom i srpske prestonice treba 800 dinara. Pomoć su tražili od predsednika opštine Ub, ali im je rečeno da para nema.
Hronika grešaka s kobnim ishodom
Statistika pogrešnih dijagnoza i lekarskih grešaka sa smrtnim ishodom ne postoji. Brojni predmeti u sudskim fiokama skupljaju prašinu, a dugotrajni procesi završavaju se konfuznim i preblagim, uglavnom uslovnim kaznama. Spisak slučajeva s kobnim ishodom je dugačak i teško ih je sve navesti.
"Vesti" objavljuju samo deo sumorne hronologije.
4. novembar 1997: na Institutu za majku i dete posle operacije krajnika umro Stefan Gavrilović (5);
28. april 2000: Ivana Đurđić (32), neuropsihijatar u beogradskom GAK u Višegradskoj, ugušila se na porođaju usled nedostatka kiseonika;
15. novembar 2000: Zoran Matić (28) preminuo od tromboembolije pluća posle operacije vena u beogradskoj privatnoj klinici Decedra;
21. mart 2006: Marijana Jokić (26) preminula jer u pančevačkoj bolnici za šest dana nisu ustanovili da joj je puklo slepo crevo;
9. septembar 2006: preminula Jelica Radović (19), koja je prilikom operacije čukljeva u privatnoj klinici Decedra dobila sepsu;
26. oktobar 2006: Od sepse preminula Milijana Ljuboja (36) posle operacije žučne kese u Zemunskoj bolnici;
4. jun 2007: umrla Anja Grahovac (3) zbog lekarske greške prilikom operacije katarakte na očnoj klinici Perfekta;
15. februar 2008: U dečjoj klinici u Tiršovoj preminuo Dalibor Havlek (14) posle mesec i po dana kome zbog gutanja sonde;
19. april 2009: Posle porođaja i četiri operacije umrla Olivera Veljić (39) iz Kragujevca;
30. maj 2009: Beba Natalija Tešić preminula od pneumokoknog meningitisa jer su je lekari DZ Novi Beograd tri puta vraćali kući;
8. januar 2014: Dijana Marinković (4) iz Ćukovca kod Vranja ugušila se krivicom lekara;
24. septembar 2012: Sara Marković (1,5 godina) preminula je u vranjskoj bolnice jer nisu uočili upalu pluća;
4. avgust 2016: Jovana Stanković (24) iz Surdulice rodila mrtvu bebu jer joj lekar tokom trudnoće nije lečio visok krvni pritisak;
8. oktobar 2016: Radenko Nikodinović (8) iz Loznice preminuo zbog trovanja organizma, posle preloma ruke tokom igre.
