Posledice agresije na Srbiju i Crnu Goru (1): NATO uranijum i dalje seje smrt
Ni posle 18 godina, javnost u Srbiji nije načisto da li je NATO agresija na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine ostavila iza sebe otrovne agense koji će koštati zdravlja sadašnje i buduće generacije ili je nelegalna vojna akcija i moralna kaljuga Alijanse nešto čime prvenstveno treba da se bave istoričari i pravnici, a ne hemičari, fizičari, biolozi i medicinari.
Ni posle toliko vremena nema jasnog i potkrepljenog odgovora na pitanje da li je osiromašeni uranijum, kojim su gađani pojedini ciljevi, trajno poremetio eko-sistem i zdravstveni i genetski kod stanovništva ili treba da se manemo dizanja panike i držimo se poznatih podataka, kako sugerišu pojedinci, takođe sa doktorskim titulama.
Jedna inicijativa sa potpisom stotinak stručnjaka različitog profila ponovo je ovu dilemu vratila u žižu javnosti. Reč je o učesnicima skupa o posledicama NATO bombardovanja Srbije u organizaciji Društva fizikohemičara Srbije i Akademijskog odbora SANU "Čovek i životna sredina".
Oni su se obratili državi sa preporukom da se formira nezavisno multidisciplinarno Koordinaciono telo koje će napraviti detaljnu analizu i praćenje promena zdravlja stanovništva i eko-sistema kao mogućih posledica bombardovanja.
- Ukoliko se dokaže prisustvo uranijuma od NATO bombi u Srbiji, posledice opasne po zdravlje građana ostaće večne. Zbog toga apelujemo da se oformi komisija koja će utvrditi koliko je tačno naša zemlja kontaminirana i taj posao mora ozbiljno da se uradi. Ako se dokažu ove tvrdnje, Srbija mora da tuži NATO zbog onoga što su nam uradili - napominje profesorka dr Danica Grujičić, poznati neurohirurg i jedan od predlagača.
U inicijativi se navodi da je država dosad uradila veoma malo po tom pitanju. Ne postoji jedinstvena nacionalna strategija istraživanja zdravstvenih efekata hemijskih i radijacionih zagađenja životne sredine nastalih tokom NATO agresije. Bez objašnjenja je prekinut petogodišnji program praćenja zdravstvenog stanja pripadnika Vojske Jugoslavije angažovanih na KiM i njihove dece rođene u tom periodu. Vojnomedicinska akademija prikupljala je uzorke urina vojnika koji su se borili na KiM, uputila ih u Institut Vinča na radiometrijske analize, ali se do danas ne znaju rezultati analiza!
Svako "za" ima i "protiv"
I po internet forumima obični ljudi su podeljeni. Kada se citiraju primeri konkretnih ljudskih sudbina čije se bolesti dovode u vezu sa bombardovanjem, jave se i oni koji pitaju zašto su Japanci pri dnu lestvice po stopi oboljevanja od kancera, iako su na njih bačene dve atomske bombe, a imali su i veliki akcident sa nuklearnom elektranom Fukušima?
Navedeni primeri otvaraju prostor za razne spekulacije i daju dodatnu argumentaciju onima koji veruju da ćutanje o posledicama bombardovanja dolazi od poslušničkog režima u Beogradu posle 2001. godine. Razlog zašto vlasti ništa ne čine po ovom pitanju mogao bi se potražiti u podatku da od mnogih država koje su učestvovale u agresiji zavise evrointegracije Srbije i da domaći političari koji su članstvo u EU stavili na vrh spoljnopolitičkih prioriteta ne žele da čačkaju mečke poput SAD, Nemačke ili Francuske.
Pogotovu su protiv toga da domaćoj javnosti objašnjavaju zašto Srbija ne tuži i ne traži odštetu od 19 članica NATO-a. Osnova za tužbu bi imali kada bi se naučno dokazala uzročno-posledična veza narušenog zdravlja nacije i ugroženosti životne sredine i Plemenitog nakovanja, što je bio cinični naziv učešća američkih snaga u agresiji na tadašnju SR Jugoslaviju.
Nacionalna laboratorija
Koordinaciono telo bi nadgledalo i sprovodilo preventivne, organizacione i obrazovne mere. Preventiva bi obuhvatila stalnu kontrolu zdravlja civila i vojnih lica koji su u vreme NATO intervencije bili na dužnosti ili učestvovali u sanaciji štete, kao i stanovništva koje živi na najugroženijim delovima Srbije posle NATO bombardovanja. Predlagači insistiraju na osnivanju Nacionalne laboratorije za određivanje kancerogenih materija u svim segmentima životne sredine. Treći segment bi se odnosio na ukazivanje stanovništvu na opasnosti koje još postoje od povećane radioaktivnosti, zaostale neeksplodirane municije i tragova opasnih materija posle eksplozije.
