Agonija srpske porodice, kojoj su bečke vlasti u maju prošle godine oduzele dvoje dece – dečaka od osam godina i trogodišnju devojčicu, i dalje traje, rešenje se ne nazire, jer se ustanova protivi da ih vrati ocu i majci, koji su uznemireni, jer deci sada u toj ustanovi daju i sedative.
Umesto majčinog zagrljaja, bečke vlasti deci daju lekove za smirenje, otkrila je porodica prilikom nedavne posete ustanovi u kojoj su im smešteni sin i ćerka.
Već osam meseci bečke vlasti odbijaju da vrate decu u okrilje porodice, iako ne postoji nikakva pravosnažna sudska odluka, bez objašnjenja, a sada, kako pričaju roditelji, decu uče i da se više ne nadaju povratku.
Sve je počeko kada je osmogodišnjak, sin biznismena srpskog porekla, poznatom po brojnim humanitarnim akcijama, 7. maja u školi rekao da ga roditelji tuku, ljut jer su mu po kazni za neposlušnost oduzeli mobilni telefon.
Bez dodatne provere, iako je i mališan priznao pred zaposlenima u školi da je priču izmislio, bečke vlasti ga odvode iz porodičnog doma, zajedno sa sestrom.
Takođe, zabranjuju ocu svaki kontakt sa decom, a majci dozvoljavaju samo jednom nedeljno da ih vidi, pod nadzorom, i to bez prava da im bilo šta donese.
Deca žive iza rešetaka, u objektu koji više liči na zatvor nego na mesto za decu, pričaju roditelji (identitet poznat redakciji), koji su angažovali advokate, pisali brojnim institucijama u Austriji, kao i u Srbiji, pošto se radi o srpskim državljanima.
Odvojenost od roditelja utiče na psihu dece, koja od prvog dana plaču i traže da se vrate kući.
Sada, kako su saznali roditelji, bez njihove saglasnosti i sudske odluke, jednom od njihove dece daje se lek „Risperdal”, snažan antipsihotički lek, sa obrazloženjem da smire dete.
Takođe, deci oduzimaju svaki nadu da će se ikada vratiti roditeljima.
„Mama, nemoj da se nadaš da ćemo doći kući. Nama su rekli da odavde idemo u neki dom, a odatle u hraniteljsku porodicu”, reklo je nedavno jedno od dvojce dece majci. Drugo joj, kako priča, u suzama reklo „Ti više nisi moja majka”.
Sve te reči slamaju srce roditeljima, koji više ne znaju kako da se odupru samovolji jedne ustanove, Magistrata 11, odnosno jedne osobe, koja je od početka govorila roditeljima da do punoletstva neće videti svoju decu.
Čak su majci savetovali da se razvede od muža i preseli u neki stan, i da će onda „možda” dobiti svoju decu, i to „nekada”.
Porodica se obratila i ombudsmanima, posebno sa novim informacijama koje ima o smirivanju deteta sedativima i to neposredno pred zakazano ročište pred sudom, kako bi se izbeglo da se održi ili prikazalo loše psihičko stanje kao opravdanje odluke o oduzimanju dece i daljeg zadržavanja.
Roditelji ukazuju da ovo nije jedinstven slučaj i da je, prema nekim procenama, oko 13.000 dece u Austriji oduzeto od roditelja, pa sada žive kod nebioloških roditelja, a među njima i veliki broj poreklom sa Balkana.
