Rani signali ukazuju da će kockanje premijera Francuske Fransoa Bajrua da održi glasanje o poverenju verovatno srušiti njegovu krhku manjinsku vladu sledećeg meseca, što će dodatno pojačati političku krizu u zemlji.
Bajru je u ponedeljak praktično izazvao svoje protivnike da ga svrgnu 8. septembra zbog potrebe da se smanji ogroman budžetski deficit Francuske. Većina je izgleda spremna da glasa za njegovu smenu, piše “Politiko”.
Radikalno levičarska partija Nepokorena Francuska, koja odavno želi Bajruovu smenu, brzo je objavila da će pokušati da sruši Vladu.
Isto će učiniti i socijalisti, koji su izgubili strpljenje sa dugogodišnjim centristom. Čak i krajnje desničarski Nacionalni front Marin le Pen sada izgleda spreman da zada završni udarac.
Bajruov tim bio je zatečen odlukom krajnje desnice. Osoba bliska premijeru, koja je govorila za “Politiko” pod uslovom anonimnosti, rekla je da su verovali da je Le Penova “htela da oni obave prljav posao” balansiranja francuskih finansija.
Bajru je preživeo nekoliko glasanja o nepoverenju otkako je postavljen krajem prošle godine, zahvaljujući uzdržavanju ili Nacionalnog fronta ili socijalista.
Pošto sada nijedna strana ne nudi podršku, njegove šanse da opstane gotovo su nestale – osim ako ne dođe do izuzetno malo verovatnog preokreta među protivnicima. Ako Bajruova vlada padne, Makron ima tri opcije.
Imenovanje novog premijera
Zajednički teren u Narodnoj skupštini teško je naći otkako su prošlog leta vanredni izbori doneli parlament bez jasne većine, podeljen između tri bloka: levičarskog saveza, saveza centrista i konzervativaca, i krajnje desnice.
Ako Bajru padne, to bi bio drugi premijer koji je smenjen od izbora dok je pokušavao da progura nepopularne mere štednje. Njegov prethodnik Mišel Barnije pao je na glasanju o nepoverenju samo tri meseca nakon imenovanja.
Imenovanje još jednog centrističkog ili blago centrističkog premijera može delovati kao ponavljanje istog recepta bez promene rezultata. Ipak, Makron možda neće imati drugog izbora ako želi da zaštiti svoje političko nasleđe pre predsedničkih izbora 2027.
Među potencijalnim kandidatima za eventualno novog premijera su Sebastijan Lekornu, ministar odbrane, blizak Makronov saveznik i bivši član konzervativne partije Les Republicains, ključnog koalicionog partnera Bajrua i Barnijea. Smatra se da ima političke veštine da razgovara čak i sa krajnjom desnicom.
Bernar Kaznev, bivši socijalistički premijer, često se pominje tokom prelaznih faza vlasti.
Ali, socijalisti bi verovatno tražili značajne političke ustupke, poput povećanja poreza, što Makron uporno odbija još od 2017, ili ponovno otvaranje penzionih reformi.
Podeljenost unutar levice čini neizvesnim da li bi svi njihovi poslanici podržali koaliciju sa bivšim rivalima, posebno jer su predsednički izbori i dalje neizvesni.
Raspisivanje novih vanrednih izbora
Kao politički kockar, Makron bi mogao da odluči da ponovo baci kocku i pokuša da prekine blokadu novim izborima.
Problem je što je raspuštanje parlamenta prošlog leta upravo i dovelo do sadašnjeg zastoja. Politički pejzaž se nije značajno promenio, pa bi izbori mogli ponovo da donesu parlament bez većine.
Pre ponedeljka, Makron je delovao kao da ne želi da vrati birače na birališta. Više puta je ponovio da želi da Bajru ostane i da političari rade zajedno.
Međutim, sve više kritičara sada traži da Makron raspusti parlament. Mnogi misle da mogu da pobede i nije isključeno da bi neka stranka mogla da osvoji apsolutnu većinu.
Socijalistički lider Boris Valo rekao je da se njegova partija priprema za mogućnost novih izbora. Le Penova je napisala na mreži “X” da “samo novi izbori mogu omogućiti Francuzima da izaberu svoju sudbinu – onu sa Nacionalnim frontom”.
Zanimljivo je da Le Penova trenutno ne može da se kandiduje zbog presude za proneveru novca, koju negira i na koju je uložila žalbu.
Podnošenje ostavke
Haos podstiče i nove zahteve sa političkih margina da Makron podnese ostavku baš kao i nakon vanrednih izbora prošlog leta.
Lider Nepokorene Francuske Žan-Lik Melanšon rekao je da će njegova stranka podneti simboličan predlog za Makronovu smenu, koji gotovo sigurno neće proći.
Makron je kategorički odbacio mogućnost prevremenog odlaska. Ipak, budućnost zemlje zavisi od sposobnosti Vlade da isporuči smanjeni budžet za 2026. kako bi obuzdala deficit i potrošnju.
Bez obzira na to šta se desi, jasno je da bi trenutni politički haos i ozbiljno stanje javnih finansija mogli da se pretvore u eksplozivnu kombinaciju za predsednika Makrona i da mu ugroze drugi mandat više nego bilo koji izazov do sada.
