Trampova administracija bliže je velikom ratu na Bliskom istoku nego što većina Amerikanaca to shvata, a sukob bi mogao da počne vrlo brzo, rekli su upućeni izvori za američki portal “Aksios”.
Američka vojna operacija u Iranu verovatno bi bila masovna kampanja koja bi trajala nedeljama i više bi ličila pravo ratu nego prošlomesečnoj preciznoj operaciji u Venecueli, navode izvori “Aksiosa”
Šta je na kocki?
Izvori napominju da bi se verovatno radilo o zajedničkoj američko-izraelskoj kampanji znatno šireg opsega – i opasnijoj za tamošnji režim – od dvanaestodnevnog rata pod vođstvom Izraela prošlog juna, kojem su se SAD na kraju pridružile kako bi uništile iranska podzemna nuklearna postrojenja.
Takav bi rat imao dramatične posledice za ceo region i ogromne implikacije za preostale tri godine Trampovog predsedničkog mandata. S obzirom na to da su pažnja Kongresa i javnosti zaokupljene drugim temama, gotovo da i nema javne rasprave o onome što bi mogla da bude najznačajnija američka vojna intervencija na Bliskom istoku u poslednjih desetak godina.
Tramp je početkom januara bio na korak do napada na Iran zbog režimskog krvavog gušenja protesta u kojem su ubijene hiljade ljudi. Ali, kad je taj trenutak prošao, administracija se prebacila na dvostruki pristup – nuklearne pregovore uz istovremeno masovno gomilanje vojne sile.
Odlaganjem i dovođenjem tolike vojne sile, Tramp je podigao uloge i očekivanja o tome kako bi operacija izgledala ako dogovor ne uspe. A trenutno se dogovor ne čini verovatnim, kažu izvori “Aksiosa”.
Pregovori u Ženevi bez većeg pomaka
Savetnici američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner i Stiv Vitkof, sastali su se juče u Ženevi sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem. Razgovori su trajali tri sata.
Obe strane nakon sastanka poručile su da je ostvaren “napredak”, no razlike su i dalje velike, a američki zvaničnici, kako piše “Aksios”, nisu optimistični kada je reč o mogućnosti njihova brzog premošćivanja.
U međuvremenu, američko vojno prisustvo u regionu dodatno je ojačano. Trampova armada sada uključuje dva nosača aviona, dvanaest ratnih brodova, stotine borbenih aviona i više sistema protivvazdušne odbrane. Deo te vojne sile još je na putu prema Bliskom istoku.
Prema podacima koje navodi “Aksios”, više od 150 američkih vojnih teretnih letova prebacilo je u region sisteme naoružanja i municiju. Samo u poslednja 24 sata dodatnih 50 borbenih aviona – F-35, F-22 i F-16 – upućeno je prema tom području.
“Šef gubi strpljenje”
Zastoj sa Iranom traje toliko dugo da su mnogi Amerikanci na njega, kako navode izvori za “Aksios”, postali gotovo ravnodušni. No rat bi, upozoravaju, mogao izbiti pre i biti mnogo veći nego što većina javnosti očekuje.
Trampovo istovremeno vojno i retoričko zaoštravanje situacije otežava mu povlačenje bez značajnih ustupaka Irana u vezi s njegovim nuklearnim programom. Kako piše “Aksios”, njegovi savetnici raspoređivanje tolikog vojnog potencijala ne doživljavaju kao blef.
“Sa Trampom je sve moguće. Međutim, svi znaci upućuju na to da će povući okidač ako pregovori propadnu”, navodi “Aksios”.
Prema informacijama koje su dva izraelska zvaničnika dala za “Aksios”, izraelska vlada, koja zagovara maksimalistički scenario usmeren ne samo na iranski nuklearni i raketni program nego i na promenu režima, priprema se za mogućnost rata u roku od nekoliko dana.
Neki američki izvori rekli su za “Aksios” da bi SAD-u moglo biti potrebno više vremena. Republikanski senator Lindzi Grejem izjavio je da bi do udara moglo doći za nekoliko nedelja. No, drugi smatraju da bi vremenski okvir mogao biti i kraći.
– Šef gubi strpljenje. Neki oko njega ga upozoravaju da ne ide u rat sa Iranom, ali mislim da postoji 90 posto šanse da ćemo u sledećih nekoliko nedelja vidjeti kinetičku akciju – rekao je jedan Trampov savetnik za “Aksios”.
Rat bliže nego diplomatski proboj
Američki zvaničnici poručili su posle jučerašnjeg sastanka da Iran u roku od dve nedelje mora dostaviti detaljan predlog.
“Aksios” podseća da je 19. juna prošle godine Bela kuća takođe postavila dvonedeljni rok u kojem je Tramp trebalo da odluči hoće li nastaviti pregovore ili narediti napade. Tri dana kasnije pokrenuo je operaciju “Midnight Hammer”, u kojoj su žestoko napadnuta iranska nuklearna postrojenja.
Kako zaključuje “Aksios”, nema naznaka da je diplomatski proboj sa Iranom na vidiku. Međutim, sve je više pokazatelja da bi rat mogao biti neizbežan.
