Deklaracije Prištine i Tirane o zaštiti, kako kažu, “nevinosti” lidera OVK koji čekaju presudu u Hagu za ratne zločine imaju za cilj da izvrše pritisak na međunarodnu zajednicu i sud. Jasno je da one nemaju prvnu moć ali će ovaj čin imati dalekosežne posledice po odnos Srba i Albanaca, ocenjuje politikolog Nikola Perišić.
Skupština Republike Albanije i skupština privremenih kosovskih institucija svaka za sebe usvojile su deklaracije u kojima se traži da se vođama OVK, Hašimu Tačiju i saradnicima, sudi pravedno pred sudom u Hagu gde je u toku proces protiv njih za ratne zločine. Priština se u svojoj deklaraciji više bazira na finansijsku pomoć optuženima, dok je u albanskom parlamentu usvojena deklaracija o “nevinosti” bivših lidera tzv. OVK. I ne samo to. Albanski parlament u dokumentu najavljuje preduzimanje “svih potrebnih diplomatskih i političkih koraka” u međunarodnim forumima kako bi, kako se ističe, “istorijska istina” o ratu tzv. OVK bila očuvana.
Pritisak na Hag
Nikola Perišić iz Centra za društvenu analizu kaže da je jasno da sama deklaracija nema preveliku težinu kada je u pitanju međunarodno pravo i generalno pravni poredak s obzirom na to da ne može da menja odluke suda koje će biti pravno obavezujuće, ali da takav pristup vlasti u Prištini, ali i vlasti u Tirani u stvari upućuje poruku pre svega Srbima, kao i čitavoj međunarodnoj javnosti.
“Činjenica je da je donošenje deklaracije povezano i sa trenutkom kada se sprovodi sudski proces vođama OVK u sudu u Hagu. Zbog toga oni žele da izvrše neku vrstu pritiska i na Haški tribunal, i generalno na međunarodnu javnost i da poruče da se ograđuju od mogućih budućih presuda te institucije. To je simbolička poruka koja se šalje ovom odlukom, a druga poruka je, naravno, ona koja je nepovoljna za Srbe na prostoru Kosova i Metohije. U stvari, oni time žele da negiraju zločine koji su se dešavali na Kosovu i Metohiji. A da bi jedno društvo krenulo napred treba da se suoči sa prošlošću i da pronađe krivce i odgovorne za zločine koji su se nesumnjivo desili,” kaže on.
Dalekosežne posledice
Baš usled nedostatka ovakvog stava, Perišić smatra da će ovo će imati trajne posledice po razvoj odnosa Albanaca i Srba, jer Albanci zločine negiraju.
“Samim tim ne žele da prihvate da su pre svega srpski narod, ali i neki drugi narodi koji žive na tom prostoru prošli kroz težak period, kroz velike gubitke, i u ljudskim žrtvama, i kad je reč o njihovom kulturnom identitetu. Zato ove deklaracije treba shvatiti veoma ozbiljno i biti oprezan jer sama ova odluka može da ima dalekosežnije posledice koje možda i ne možemo uvideti u ovom trenutku. Deklaracija više predstavlja stav određenog naroda ili određene grupe, iako pravne posledice ne može da ima – akti međunarodnih sudova su pravno obavezujući, tako da će odluke koje bude doneo sud u Hagu biti ono što će se poštovati. A ovo što donosi parlament samo predstavlja političku ideologiju koja je sada dominantna u tim sredinama. Ali smatram da će upravo ta simbolička poruka koja se šalje imati velike posledice jer će dovesti do toga da se ponovo razvija neprijateljski odnos između srpske i albanske strane, “ zaključuje Perišić.
U deklaraciji iz Tirane se tvrdi da je tzv. OVK predstavljala “legitiman oslobodilački pokret” koji se, kako se navodi, borio za prava i slobode Albanaca na Kosovu i Metohiji, uz ocenu da postupci Specijalnog tužilaštva u Hagu mogu dovesti do, kako se tvrdi, pogrešnog tumačenja istorijskih okolnosti sukoba.
Tvrdi se i da su bivše vođe tzv. OVK bile i ostale predstavnici težnji Albanaca sa AP KiM ka slobodi i samoopredeljenju i ocenjuje da je njihova borba bila zasnovana na “univerzalnim principima ljudskih prava”.
U deklaraciji se ocenjuje da je agresija NATO-a 1999. godine na Saveznu Republiku Jugoslaviju “potvrdila legitimitet te borbe” i, kako se navodi, “kriminalnu prirodu” tadašnjeg režima.
Bivše vođe tzv. OVK terete se po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine. U optužnici se navodi da su krivična dela za koja su optuženi vršena najkasnije od marta 1998. godine pa do kraja septembra 1999. godine na više od 40 mesta širom Kosova i Metohije, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 2020. godine, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine.
Specijalno tužilaštvo u Hagu je u završnoj reči predložilo sudu da četvoricu bivših lidera takozvane OVK osudi na kazne od po 45 godina po optužnici za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
