Otkrit ću ti nešto
ako dozvoliš
nije bitno koga
bitno je koliko nekog voliš
Okrećeš mi leđa
kao i obično
a ja te ne puštam i ne dam
srce ne zna šta je logično
Stani malo, još nije kraj
u moje ime ljubav ti ne ubijaj
‘ajde ostani i budi jak
vremenom se naviknu i oči na mrak
Briga me gdje plovimo to
na našem brodu pukotina ima bar sto
al’ preživjet ćemo ovo mi
ako posudiš od mene malo ljubavi
Ova soba noćas
moj je Alkatraz
i zidovi su ovi
moji izgubljeni snovi
Za mene kazaljke se
nikad ne poklope
noćas ne misliš na mene
u svemu ovom sama ostajem
(Ove stihove su sklepali M. Roganović i F. Miletić, a otpevala Severina Vučković)
