U Generalnom konzulatu Srbije u Diseldorfu održan je, na poziv generalne konzulke Branislave Perić, sastanak udruženja i predstavnika dijaspore. Cilj sastanka bio je efikasnije koordiniranje rada i delovanja kroz projekte koji podržavaju našu kulturnu baštinu, humanitarne aktivnosti i neguju naš maternji jezik.
Posle uvodne reči Branislave Perić, prisutnima su se predstavili novi konzul Dragan Popović i nova vicekonzulka Jelena Rodić. Potom su to učinili i brojni učesnici sastanka – prosvetni radnici, predstavnici Centralnog saveta Srba Nemače, kulturno-umetničkih društava Izvor iz Reklinghauzena, Srbija iz Dortmunda, Kolo iz Esena, Radost iz Leverkuzena, Zora iz Ratingena, Romskog udruženja Karmen iz Diseldorfa, Romskog integracionog centra iz Oberhauzena, Bošnjačkog džemata iz Hatingena, Bošnjačkog džemata iz Milhajma, Islamskog kulturnog centra Sandžak iz Dortmunda, Kulturno-sportskog centra Tesla 07 iz Diseldorfa, Jugoslovensko-nemačkog kulturnog saveza Hilden, predstavnici Udruženja lekara.
Pomoć i preporuka
Navodeći da su naša udruženja i aktivni pojedinci dijaspore najbolji ambasadori svoje zemlje, generalna konzulka Perićeva je za “Vesti” istakla da konzulat rado podržava projekte i predloge dijaspore
– U prethodnih šest godina svako udruženje iz Severne Rajne Vestfalije, koje je zatražilo, dobilo je preporuku konzulata i pomoć u formulisanju projekata za sredstva koja izdvaja Uprava za dijasporu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Iz toga je realizovano niz uspešnih aktivnosti. Osim toga, uvek smo od velike pomoći udruženjima pri “otvaranju vrata” nemačkih institucija. Najsvežiji primer je uspešno posredovanje pri ostvarivanju kontakta između KUD Kolo iz Esena i gradonačelnika Esena, kao i reagovanje prema upravama škola u Ahenu i Gelzenkirhenu posle ukaza Centralnog saveta Srba Nemačke da tamo postoji problem u organizovanju nastave – navela je Perićeva.
Ona je posebno zadovoljstvo što su na sastanku bili predstavnici islamske zajednice i romskih udruženja, dok se u svom obraćanju imam Hariz Kalać zahvalio na dobroj saradnji, a predstavnici romskih udruženja na svestranoj pomoći i podršci konzulata.
Nastava srpskog jezika
Iako je Branislava Perić istakla da konzulat aktivno radi na omasovljavanju pohađanja nastave srpskog jezika i pozvala udruženja i prosvetne radnike da koordiniraju svoje aktivnosti kako bismo najbolje delovali prema nemačkoj strani koja ovu nastavu nudi kao deo nemačkog školskog sistema, Milan Čobanov, predsednik Centralnog saveta Srba Nemačke naveo je da integrisanom nastavom koju nudi i finansira Ministarstvo prosvete SRV obuhvaćeno 3% srpske dece i da takvim rezultatom ne možemo biti zadovoljni.
Analizirajući postojeću situaciju integrisane nastave, Milan Čobanov za “Vesti” kaže da je pre tri godine počeo pad broja srpskih učenika u integrisanoj nastavi SRV.
– Uglavnom je to zbog penzionisanja nastavničkog kadra. Udruženim akcijama CSSN i grupe Udruženje roditelja, za čiju realizaciju zahvaljujemo učitelju Mihajlu Jeliću, informativnim večerima, predavanjima i reklamiranjem prijavljivanja dece za pomenutu nastavu, motivisani su roditelji, uspostavljeni koordinatori u 10 gradova SRV, zaposlena su tri pedagoški kvalifikovana učitelja, 200 učenika je priključeno postojećim odeljenjima, a još 200 čeka ispunjenje uslova za formiranje odeljenja. Posebno bih istakao, kao primer uspešnog projekta, dve godine dug proces oživljavanja i pokretanja nastave u Ahenu za koji veliku zahvalnost dugujemo roditelju i pravniku Nadi Bakić.
Posle zvaničnog predstavljanja i diskusije posvećene pre svega pitanju organizovanja nastave srpskog jezika prisutni su uz pripremljeno posluženje nastavili razgovore, a jedan od finalnih zaključaka bio je da su redovni sastanci dijaspore od izuzetne važnosti.
Naša kuća u tuđini
Kako se mandat Generalnom konzulu Branislavi Perić završava, mnogi su joj uz lepe reči zahvalili na saradnji i podršci. Dragan Ivašković, predsednik KUD Srbija je to učinio uz buket cveća, a Slavica Nikolić i Milan Petrović su u ime KUD Izvor uručili i zahvalnicu Branislavi Perić.
– Već godinama unazad nismo sami, kako u humanitarnom radu, tako i u rešavanju svih problema na koje naiđemo. Veliku podršku imamo od Generalnog konzulata u Diseldorfu i pre svega od Branislave Perić i na tome smo joj veoma zahvalni. Realizovali smo pre izvesnog vremena i jednu zajedničku humanitarnu pošiljku gde je kompletno osoblje konzulata na čelu sa našom Branislavom “zasukalo rukave” pri utovaru. Kada nam se naši ljudi obrate zbog nekog problema, uvek su tu da nam ukažu na pravi put. U Nemačkoj sam već 50 godina, a zahvaljujući gospođi Branislavi, konzulat nam je kao naša kuća. Sada mi je veoma žao da se opraštamo od nje i nadam se da će se naša dobra saradnja sa konzulatom nastaviti – rekla je Slavica Nikolić.
Da nas znaju po lepom
Kako je veza sa ljudima u dijaspori od izuzetne važnosti za one koji dolaze ili su skoro došli, veliki značaj imaju i ovakvi sastanci na kojima se naši ljudi upoznaju i povezuju. U razgovoru sa onima koje je ovde sreo, predstavio se i za naše čitaoce Božidar Jovanović.
– Dolazim iz Leskovca i ovde sam već šest godina, a pre toga sam ovde proveo i jednu godinu na razmeni studenata. Pijanista sam i profesor klavira po struci. Vremenom sam stvorio svoj krug učenika i radim kao slobodni umetnik. Od ove godine sam otvorio i svoju privatnu školu u Diseldorfu sa ciljem da posao proširim i na druge gradove. Osnivanjem škole hteo sam da podstaknem rad i sa našom srpskom decom, da im tu ponudim i našu kulturu, jezik, čak i istoriju. Prepoznajem to kao važno ovde za očuvanje našeg nacionalnog identiteta. Otac i majka su mi takođe došli i sada smo ostvarili našu davnu želju da radimo obrade tradicionalne muzike. Imamo naše programe koje smo napravili, komponujemo i aranžiramo – plasiramo lepotu naše kulture – neka nas znaju po lepom – sa ponosom kaže Božidar.
Umrežavanje
Na prihvatanje svih učesnika sastanka naišao je predlog konzula o umrežavanju udruženja, društava, centara i pojedinaca – kako bi koordinisanjem jačala njihova saradnja, bilo izbegnuto preklapanje termina i aktivnosti, a sami događaji bili posećeniji. Dati su i predlozi formalnog oblika umrežavanja, od ideje ponovnog aktiviranja CSSN u SRV do foruma na kome bi učestvovala sva zainteresovana udruženja naše dijaspore.
