O. Đ.
ISKREN RAZGOVOR: Konzul Ivana Stanković, ambasadorka Nataša Marić, Milovan Jovanović, Spasoje Krivokapić i Dragan Kotarac

Zahvaljujući Nataši Marić, ambasadorki Srbije u Parizu može se reći: oni što su bili ljuti – odljutili su se.

A ljutnja Srba sa juga Francuske trajala je 10 godina i kako trenutno stoje stvari, upravo zbog dobronamernosti ambasadorke, stvari će krenuti nabolje.

– Oduzet nam je konzulat u Lionu, totalno ugašen, a to znači da su nam ugasili i vezu sa maticom. Nikad nismo razumeli zašto je to urađeno i zašto se na tome istrajava – tako sažima trio aktivista, koji je prevalio stotine kilometara kako bi izneo probleme koji tište zemljake koji žive i rade na jugu Francuske.

Želja im je bila susret sa novom ambasadorkom, pri čemu bi otvoreno iznosili probleme i zatražili pomoć. Posle pronalaženja termina, za isti sto seli su Milovan Jovanović, predsednik Skupštine Srba dijaspore južne Francuske, nastanjen u Lionu, Spasoje Krivokapić, potpredsednik Skupštine, žitelj Anemasa i Dragan Kotarac, generalni sekretar Skupštine, nastanjen u Tononu, ambasadorka Nataša Marić i Ivana Stanković, šef konzularnog odeljenja. Dvočasovni iskren razgovor o brojnim problemima koji „gnječe“ dijasporce iz tog dela Francuske, nagovestio je put do zadovoljavajućih rešenja.

Prethodno su u više navrata aktivisti sa juga Francuske pokušavali da razgovaraju sa Ministarstvom spoljnih poslova i njihovim diplomatskim službama, svaki put iznosili svoje želje, u detalje obrazlagali potrebu za konzulatom, ali nije prolazilo. Sada su se, kako slikovito kaže Kotarac, „isplakali“ pred ambasadorkom.

– A, naše, takoreći, večno pitanje odnosi se upravo na konzulat. Lion, Nica, Kan, Antib, Marselj, Bordo. Za nas koji živimo u tim gradovima nema ko da vodi evidenciju o rođenim, umrlim, o stanjima pasoša i još mnogo šta. Svi mi moramo da prevaljujemo i do 800 kilometara u jednom pravcu kako bismo u Parizu, u konzulatu kojem pripadamo, rešavali svoju dokumentaciju – razrađuje Jovanović.

Krivokapić dodaje:

– Digli su ruke od nas. Nikako ne možemo da shvatimo zašto nas toliko ignoriše matična država? Znaju li oni da ta odluka dovodi do asimilacije naše mlade generacije u francusko društvo? Mi gubimo svoje ljude i krajnje je vreme, ukoliko već i nije prekasno, da Srbija o tome povede računa.

U potpunosti zadovoljni posetom ambasadi trojica aktivista sa juga Francuske ovako podvlače:

– Ambasadorka Marić ima dobru lupu, zdrav pogled i zdravo razmišljanje. Realizovali smo naš i njen cilj da razgovaramo. Ambasadorka je saglasna da je potrebno nešto menjati, preduzeće i preduzima šta može. I ona smatra da je potencijal dijaspore neiskorišćen i da mlade treba više angažovati. Obećala nam je da će doći u Lion kako bi se na licu mesta predstavila zemljacima koji žive u tom delu Francuske. Moramo naglasiti da je kontakt sa ambasadorkom Marić bio spontan i pozitivan i da je od sada možemo gledati i kao čoveka dijaspore. Stoga ističemo: od nas je dobila pozitivnu ocenu, a i pomogla nam je da se u potpunosti ispuni misija našeg dolaska u Pariz.

Nema „krune“

– Kad nas je ambasadorka pitala ima li neka krovna organizacija, neka „kruna“ koja pokriva celu Francusku, odgovorili smo: „Ne“. Nemamo mi ništa protiv Pariza, mi smo svi drugari, ali Savez Srba Francuske, iako takvo ime nosi, pokriva samo trećinu Francuske ili, što zvuči drastičnije, ne pokriva tri četvrtine Francuske – iznosi Kotarac.

Došle samo francuske firme

Trio aktivista tokom sastanka sa ambasadorkom se osvrnuo i na manifestacije koje su organizovali, a da matica po tom pitanju nije ništa uradila.

– Organizovali smo manifestaciju Dani jorgovana. Organizovali Frankofoniju. Bili smo incijatori ili još konkretnije, prvi smo u svetu organizovali konferenciju Privredne komore uz učešće 123 francuske firme na temu ulaganja u Srbiju, a da niko iz Srbije nije došao. Kako da to razumemo? Ta ulaganja bi trebala da pogoduju Srbiji – razrađuje Kotarac.

„Preozbiljan“ ručak

Detalje sastanka u ambasadi trojica aktivista prepričavala su tokom ručka u restoranu Veseljaci kod vlasnika Dejana Lukića, bivšeg reprezentativnog rukometnog golmana. Uz ozbiljne priče došlo je vreme i za šalu. U jednom trenutku, za sto „južnjaka“ prišao je gazda Dejan i kroz osmeh primetio:

– Preozbiljan vam je ručak, hajde malo pričajte o ženama i seksu.

Trio penzionera istovremeno ispali:

– A šta je to?