Najnovije američko-izraelske vojne operacije u Iranu, predstavljaju svojevrsni nastavak procesa koji je u ovoj bliskoistočnoj, šiitskoj zemlji otpočet juna meseca prošle godine, sa poznatom zvaničnom argumentacijom – zahtevom da Iran definitivno odustane od svog vojnog nuklearnog programa, kao i onom koju po prvi put eksplicitno čujemo od američkog predsednika Donalda Trampa: pozivom za smenu iranskog rukovodstva.
Raketni udari na Teheran, sem brojnih civilnih žrtava, doveli su i do pogibije važnih ljudi iz političkog vođstva Irana: ajatolaha Alija Hamneija, ministra odbrane Aziza Nasirzadeha, načelnika Generalštaba Abdulrahima Musavija, kao i bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.
Za razliku od junskih operacija, kada je Iran uhvaćen „na spavanju“, ovoga puta, gađanje teritorije nekadašnje Persije, imalo je za posledicu uzvratno iransko raketiranje izraelskih i američkih političkih i vojnih ciljeva u ovom delu sveta, ali i nosača aviona USS Abraham Linkoln u Persijskom zalivu, koji je, prema saopštenju iranskih vlasti, pogođen sa četiri balističke rakete.
Vojni aspekt krize, koji je svakako najznačajniji, uz nedvosmisleni ekonomski (iransko zatvaranje Ormuskog moreuza za tankere sa naftom), nedvosmisleno ukazuju da je situacija jako ozbiljna, te da će imati planetarne implikacije.
One će, sem uveliko najavljenog povećanja cena nafte i derivata, podrazumevati dodatnu destabilizaciju Bliskog istoka, stradanje nevinog stanovništva, potencijalno formiranje terorističkih organizacija i, u krajnjem slučaju, širenje radioaktivnih supstanci, ako dođe do oštećenja nekog od iranskih atomskih postrojenja.
Preventivnim ratom, institutom i činom koji je zabranjen međunarodnim pravom, Amerika još jednom pokazuje mentalitet velike sile koja za svoje postupke ne odgovara nikome niti podleže bilo kojim, za tako nešto, primerenim pravnim sankcijama i reperkusijama.
Posthladnoratovski intervencionizam Vašingtona, koji je, između ostalog, realizovan u Jugoslaviji 1999. godine, Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine, sada ulazi u novu fazu, ali pokazuje staro lice. Argumentacija je gotovo identična, kao u godinama nakon 11. septembra, kada je Vašington ušao u “svetski rat protiv terorizma” i kada je tadašnji predsednik Džordž Buš, neposlušne režime Iraka, Avganistana, Kube, Venecuele i Irana čašćavao epitetima i kategorijama “osovina zla”, “sponzori terorizma”, “kriminalne države” i slično.
Istim rečima, četvrt veka docnije, napad američkih snaga na ciljeve u Iranu, pravda i aktuelni šef Bele kuće Donald Tramp.
Sem formalnih razloga „atomske“ prirode (na koje, decenijama već, uporno ukazuje izraelski premijer Benjamin Netanjahu, jedan od inspiratora intervencije), postoje i oni latentni: napad na Iran je indirektni napad na Kinu (budući da je pogon kineske ekonomije u velikoj meri nafta koja dolazi iz Persijskog zaliva – zatvaranjem Ormuskog moreuza, tankeri ne mogu doći do kineskih luka, čime se vrši pritisak na Peking), kao i Rusiju (budući da su administracije u Moskvi i Pekingu prethodnih godina gajile blisku saradnju, pre svega, u odbrambenoj industriji).
Dakle, sem zadovoljenja interesa Amerike i Izraela u ovom delu sveta, napad na Iran ima i vrlo važno prikriveno sekundarno dejstvo – udar na interese rivala u tradicionalno trusnom, naftom prebogatom parčetu planete.
Ovoga puta, stiče se utisak, situacija je ozbiljnija nego prethodnih godina: eliminacija iranskog vođe Alija Hamneija može, kao malo koji drugi potez Vašingtona, animirati Irance da se osvete i to ne samo konvencionalnim udarima, već i asimetričnim sredstvima.
Dvadeset pet godina od 11. septembra, Amerika kao da je zaboravila značenje reči terorizam. Sa svakim novim projektilom ispaljenim na Iran, uvećavaju se šanse da se istorija u nekom obliku ponovi, i toga moraju da budu svesni donosioci odluka u Beloj kući.
Ukoliko do toga dođe, biće to nedvosmisleni pokazatelj da su antiintelektualistička nastojanja i narativi Donalda Trampa postigli svoj cilj, ali ne na način koji bi on to želeo: proizveli bi američki regres, a ne „zlatno doba“. Da li je to ono što Vašington želi?
