Osećajući da im se kraj bliži, Nemci su patrijarha Dožića i vladiku Nikolaja krajem aprila 1945. godine pokrenuli na put u Švajcarsku. Posle napornog putovanja, lutanja i izbegavanja bombi koje su bacali saveznici, oni ipak nisu stigli u Švajcarsku nego su ostali u Austriji, u Kicbilu. Tu su srpski verski velikodostojnici smešteni u jedan hotel pod jakom stražom. Ratna sreća potpuno je okrenula leđa Nemcima. Počeli su panično da se povlače ka severu. Savezničke trupe su svakodnevno velikom brzinom napredovale da bi 8. maja 1945. Amerikanci zauzeli Kicbil i oslobodili patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja. Odmah po oslobođenju posetio ih je jedan američki viši vojni sveštenik u činu pukovnika da se informiše o njihovim potrebama. Ubrzo potom posetio ih je i američki general Kolins, komandant 22. američke divizije. Prilikom ove posete patrijarh i vladika su predali pismenu poruku za generala Ajzenhauera, glavnog komandanta američkih vojnih snaga. Čim je stigla sloboda, vladika Nikolaj je iz Kicbila otišao u Salcburg. Tu je već bio osnovan izbeglički jugoslovenski logor u kome je bilo izbeglih vojnika i srpskih radnika zarobljenika, koje su Nemci tokom rata odvodili na prinudni rad u Nemačku. Vladika Nikolaj je nastojao da izbeglim vojnicima pruži duhovnu utehu i ulije nadu u bolje dane. Služio je u improvizovanoj kapeli svakoga dana moleći se za sve izginule ratnike i za zdravlje i utehu preživelih. Komunistički agenti i razne vojne delegacije iz Jugoslavije u to vreme su krstarili po Salcburgu i Minhenu, agitujući među izbeglicama. Otvoreno su pretili i slali poruke vladici Nikolaju da će biti likvidiran ukoliko se vrati u zemlju. Nikolaj je tada doneo odluku da se ne vraća u Jugoslaviju.
