Z. Vicelarević
Puna sala u konzulatu

U okviru Sajma knjiga u Frankfurtu, Generalni konzulat Srbije u Frankfurtu je u saradnji s Ministarstvom kulture Srbije i Privrednom komorom priredio književno veče na temu – Prevođenje kao vrsta kulturne diplomatije. Predavanje su u velikoj sali konzulata održali Robert Hodel, profesor Instituta za slavistiku u Hamburgu i dr Dragana Grbić, naučni saradnik Instituta za slavistiku u Kelnu. Oni su kroz razgovor predstavili dela Dositeja Obradovića i Ive Andrića.

Dragana Grbić je za „Vesti“ istakla da je pre svega, prijatno iznenađena, pre svega odzivom.

– Retkost je da na ovom govornom području sala bude ne puna, nego prepuna, da toliko ljudi dođe na ovakvo knjževno veče. Govorili smo o nekim najistaknutijim predstavnicima naše kulture čija su dela bila prevođena na najviše jezika, među kojima je svakako delo našeg jedinog nobelovca Ive Andrića, koji je dočekao da dobije kritičko izdanje. Taj projekat je 2017. godine pokrenuo Upravni odbor „Zadužbine Ive Andrića“. Govorili smo i o Dositeju Obradoviću kao jednom od začetnika prevođenja i prenošenja različitih ideja s brojnih jezika na srpski, a znamo da je govorio više od 10 jezika. Lik i delo Dositeja Obradovića, kao posrednika među kulturama je zaslužilo da bude predstavljeno na ovakvoj jednoj tribini jer je i on studirao u Nemačkoj. Uspeo je da bude na pravom mestu u pravo vreme i da neke ideje iz prosvetiteljskog centra prenese svom narodu, tada, na rubu Evrope. Zahvalna sam Ministarstvu kulture što su nas pozvali i sve upriličili – rekla je dr Dragana Grbić.

Robert Hodel je predsednik i profesor Instituta za slavistiku u Hamburgu i bavi se uglavnom našom književnošću na štokavskom području i ruskom književnošću. Poreklom je Švajcarac, a odlično govori srpski i ruski. Do sada je prevodio dela Bore Stankovića i Dragoslava Mihajlovića. Hodel je govorio o teškoćama prevođenja i načinima prevođenja.

– Postoji vrlo veliki deficit u novijim rečnicima ako se uporedi sa drugim slovenskim jezicima. To je dodatna teškoća za prevodioca. Razlog deficita je u sledećem – da bi neko napravio savremeni rečnik, treba da se time bavi celog života. U suštini, jedan čovek to ne može sam da uradi, nego treba da radi tim da bi bilo valjano urađeno. Nisam lingvista, već se bavim književnom naukom, ali bih voleo da se napravi rečnik u kome bi bio zastupljen savremeni jezik koji bi sadržao i dijalekte. Na primer, kad prevodim Boru Stankovića, vi nemate neke lokalne dijalekte iz južne Srbije u rečniku.

Gostoprimstvo

– Pohvalio bih publiku, iskreno vam kažem da sam oduševljen. Naišao sam na veliko gostoprimstvo i otvorenost što je tipično za Srbiju – istakao je Robert Hodel.

Korak dalje

– Posebno mi je zadovoljstvo što smo, na predlog Mladena Veskovića, predstavnika Ministarstva kulture Srbije, dobili priliku da ove godine kao konzulat učestvujemo u programskom nastupu koji je osmišljen za nacionalni štand naše zemlje na Frankfurtskom sajmu knjiga. Mislim da smo ovim skupom učinili korak dalje u predstavljanju naše kulture. Pored brojnih sličnih skupova koji su bili upriličeni u prostorijama konzulata, ovo je prvi koji se bavi naučnom analizom književnog stvaralaštva, konkretno, temom prevođenja – rekao je domaćin tribine Branko Radovanović, generalni konzul Srbije u Frankfurtu.