Na Nagasaki je 9. avgusta 1945. godine u 11:02 pre podne bačena atomska bomba Debeljko. To je bila druga atomska bomba bačena na Japan, koja je imala snagu od 20 kilotona TNT-a i mase 4,5 tona. Debeljko je bila imploziona plutonijumska bomba, a usled posledica detonacije i zračenja poginulo je od 60-80 hiljada ljudi.
Bombardovanje je izveo tim majora Čarlsa Svinija. Na prilasku u grad, japanski protivvazdušni topnici pomešali su bombardere sa izviđačkim avionima i nisu proglasili vazdušnu uzbunu. Meta za napad je bio Kokura, ali pošto je bilo oblačno uzeta je druga meta na listi, a to je bio Nagasaki.
Atomska eksplozija nad Nagasakijem obuhvatila je površinu od oko 43 kvadratne milje, od čega je 8,5 kvadratnih milja bilo vodena površina, a 9,8 kvadratnih milja je zahvatilo grad. Ostali delovi teritorije bili su delimično naseljeni, što je pomoglo da se izbegne još veći broj žrtava.
U jednom japanskom izveštaju situacija u Nagasakiju opisana je ovako: „Grad podseća na groblje na kojem nije ostala ni jedna nadgrobna ploča”.
Žrtve bombardovanja
Do 1950. godine ukupan broj žrtava bombardovanja Nagasakija, uključujući posledice eksplozije, procenjivan je na oko 140 hiljada ljudi. Prema podacima iz 2014. godine, taj broj je porastao na 165.409 žrtava.
Neko vreme nakon napada, lekari su počeli da uočavaju da ljudi koji su naizgled ozdravili od zadobijenih rana i psihološkog šoka počeli da obolevaju od nove, do tada nepoznate bolesti. Vrhunac broja smrtnih slučajeva od ove bolesti nastupio je tri do četiri nedelje nakon eksplozije. Tako je svet saznao za posledice dejstva radijacije na ljudski organizam.
Značaj grada Nagasaki
Grad Nagasaki smešten je na zapadu japanskog ostrva Kjušu i predstavlja administrativni centar istoimene prefekture. Nastao je na mestu ribarskog sela i bio jedna od glavnih tačaka preko koje je Japan ostvarivao kontakte sa stranim državama. Tokom perioda japanske izolacije, Nagasaki je bio jedina luka kroz koju se odvijala ograničena trgovina sa Holanđanima i Kinezima.
S početkom Drugog svetskog rata, Nagasaki nije izgubio značaj kao velika morska luka, već je stekao i važno vojno značenje zahvaljujući brojnim fabrikama koje su radile u gradu, pre svega brodogradilištima, oružarnim i čeličnim pogonima.
Sećanje na tragediju
Trenutno se na severu, na mestu epicentra eksplozije atomske bombe, nalazi Park mira (1955). U parku je postavljen spomenik pod nazivom Statua mira, visoka 9,7 metara, delo vajara Kitamure Sejbo iz Nagasakija.
Podignuta ruka čoveka, koji sedi, uperena ka nebu, simboliše pretnju atomskog oružja, dok je njegova leva ruka postavljena horizontalno, odražavajući težnju ka miru. Oči figure su blago zatvorene u molitvi za duše žrtava atomske bombe.
Svake godine se u Japanu održavaju komemorativne ceremonije na koje dolaze delegati iz celog sveta, uključujući i SAD. Međutim, nijedna američka vlada do sada nije uputila zvanično izvinjenje. Kako je izjavila zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, SAD „bez pokajanja i bez sažaljenja, samo uveravaju sebe da su postupili ispravno“.
