Prema podacima katastarskih službi u Bečeju, Srbobranu, Vrbasu i Kuli od početka prošle godine do sada na imena novih vlasnika uknjiženo je oko 2.000 hektara obradivog zemljišta, kupljenog po ceni većoj za pet i više puta nego pre, recimo, desetak godina.
Zanimljivo je, međutim, da njive ne kupuju zemljoradnička domaćinstva, ni zadruge, niti veća poljoprivredna gazdinstva, nego uglavnom vlasnici raznih preduzeća čija osnovna delatnost nema nikakvih dodirnih tačaka sa poljoprivredom.
"Biznismeni raznih fela, predosetili su da će cena obradivog zemljišta na ovim prostorima rasti do astronomskih visina, što se Srbija više približava članstvu u EU. Računaju da im je bolje da novac ulože u kupovinu parcela i skuplje od sadašnje realne vrednosti, pa da sačekaju koju godinu i preprodaju ih strancima za dvostruko ili trostruko veću cenu. Očekuju da će evropski bogataši pohrliti da kupuju tu zemlju, ne da bi je obrađivali, već da bi na njoj gradili skladišta, parkinge, motele", objašnjava fenomen ovog naglog skoka cena zemljišta domaćin iz Kule Veselin Adžić, navodeći da se početkom ovog veka hektar najplodnije zemlje u ovom kraju i to na najpovoljnijoj lokaciji mogao kupiti najviše za 3.000 evra.
