pixabay.com

Ekološki probuđena Nemačka uveliko razmišlja šta će da uradi sa svojih 350.000 vozila dizelaša ukupne vrednosti oko pet milijardi.

Jedno od mogućih rešenja da se najmoćnija evropska ekonomija reši četvorotočkaša zagađivača vidi se u izvozu polovnjaka u siromašne evropske zemlje. A gde će siromašnije od Balkana.

– Svi mi govore: „Teraj auto na Balkan, izvezi ga u Srbiju, Hrvatsku, prešao je 300.000 kilometara, a može još toliko!“ – rekao je jedan od trgovaca automobila u Nemačkoj za Dojče vele.

Da Srbiji ne preti, već da je uveliko postala groblje za stare i ekološki neprihvatljive automobile podsetio nas je i alarmantni indeks zagađenja u oktobru, kada je srpska prestonica danima bila u svetskom vrhu po količini otrovnih supstanci u vazduhu. Tada je ustanovljeno da su jedan od ključnh razloga za to što su neki Beograđani stavljali maske na lica izduvni gasovi iz vozila sa evro 3 motorom.

I dok je u Nemačkoj sve duži spisak gradova koji uvode zabranu saobraćaja za dizelaše na svojim ulicama, nadležni u Srbiji najavljuju rešavanje problema, ali pritom stalno pomeraju rokove njegove primene.

U martu ove godine ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavljivao je da se razmatra zabrana uvoza automobila sa evro 3, pa čak i sa evro 4 motorom , kao i starijih od deset godina, od početka naredne godine.

Na kraju se ispostavilo da nedavno usvojeni Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova od 5. jula 2021!

I taman kada je deo javnosti poverovao da će država uvesti strože propise za uvoz automobila, ministar Trivan je poručio da „kakve god mere da budu donošene niko neće zabraniti našim građanima koji već poseduju automobile sa evro 3 motorima da ih voze“.

Direktor Centra za motorna vozila u Auto-moto savezu Srbije Milan Božić kaže da svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor evro 3 standarda.

U Upravi carine rečeno je da je tokom prethodne tri godine došlo do izvesnog rasta uvoza polovnih vozila u Srbiju. U periodu od 1. januara do 31. oktobra u 2017. uvezeno je 109.011 vozila, a u 2018. godini 121.806 automobila, a ove godine u tom periodu 133.835.

Tržište preplavljeno polovnjacima svakako olakšanje za najveći broj srpskih građana koji sebi ne mogu da priušte automobile s motorima visokih ekoloških standarda jer su oni neuporedivo skuplji. Tako se u Srbiji odvijaju dva procesa. Prvi predvode pobornici životne sredine, koji bi da izbegnu sudbinu države koja se pretvara u groblje starih automobila sa emisiijom otrovnih gasova. Drugi, za sada brojniji, uzvraćaju da su Srbima sa prosečnom platom od 450 evra dostupni samo polovnjaci sa Zapada.

Očaj nemačkih prodavaca

Prema podacima nemačkog udruženja trgovaca automobila, dizel vozilo staro tri godine sa 45.000 pređenih kilometara gubi polovinu svoje vrednosti.

– Donedavno mi je prodaja dizelaša išla odlično, a sada ih se ne mogu osloboditi zbog tih zabrana. Evo, pasat dizel, evro 6, skoro nov automobil, ne mogu da ga prodam ni za 7.000 evra nižu cenu – rekao je za Dojče vele Akajgan Hasan, vlasnik prodavnice polovnih automobila u Nemačkoj.

Skidaju i katalizatore

U periodu prilagođavanja koji sledi u AMSS savetuju kupce polovnjaka u Srbiji da posebno obrate pažnju da li imaju katalizatore jer postoje uvoznici koji ih skidaju da bi preko plemenitih metala koji su u njima ostvarili laku zaradu.

Zabrana za centar grada

Pre tri godine nemačku auto-industriju je kao grom pogodila afera Folksvagenovog lažiranja podataka o količini štetnih gasova tzv. čistog dizel-motora kojim su nameravali da osvoje tržište. Od tada Nemci sve manje kupuju dizelaše, svesni da im je sve suženiji prostor za saobraćaj.

Dizelašima je zabranjeno da ulaze u centar Štutgarta i Hamburga, a prema najavama, zabrane će u budućnosti biti još i rigoroznije.

Norveška izbacuje iz upotrebe automobile na unutrašnje sagorevanje do 2025. godine, dok će Francuska i Engleska to uraditi do 2040. i 2050. godine.