Tanjug/AP

Zoran Milanović trijumfovao je na predsedničkim izborima nad dosadašnjom šeficom države Kolindom Grabar-Kitarović i, posle tri godine pauze, vratio se na velika vrata u politiku, kao peti predsednik Republike Hrvatske.

Hrvatska je od 1. januara 2020. godine preuzela predsedavanje Evropskom unijom, pa su mnogi dosadašnju predsednicu smatrali boljim rešenjem za Srbiju, ali je Milanović još u kampanji rekao da ne misli da koristi blokadu srpskih pregovora kao sredstvo rešavanja bilateralnih problema. Naglasio je i da treba imati u vidu da dve zemlje imaju dobru privrednu saradnju i da u Srbiji posluju mnoge hrvatske firme. Međutim, nije propustio priliku da u jednom TV duelu s Grabar-Kitarović poruči da je „Hrvatska jača država od Srbije“.

Mada je spustio lopticu u odnosu na raniju retoriku, u Srbiji ne mogu da mu zaborave zatvaranje graničnih prelaza zbog migranata, a koje je otvorio tek posle intervencije nemačke kancelarke Angele Merkel. Ostala je upamćena i njegova izjava da je Hrvatska „orao“, a Srbija „muva“, tim pre što je pticu sa srpskih državnih simbola pripisao svojoj zemlji.

Ubrzo su ga parlamentarni izbori u Hrvatskoj koštali premijerske funkcije. Posle poraza Narodne koalicije na parlamentarnim izborima 2016. povukao se iz visoke politike. Od tada se bavio konsultantskim poslovima, a među njegovim klijentima bio je i albanski premijer Edi Rama. Kao čoveku levice, tumači se da mu kohabitacija sa premijerom i liderom desnog HDZ Andrejem Plenkovićem neće biti nimalo laka.

Milanović je rođen je 30. oktobra 1966. u Zagrebu. Rastao je na zagrebačkom Trnju, u kraju u kom su živeli oficiri JNA. Nadimak Basta pratio ga je sve do fakulteta. Ni danas ne krije da je kao dečak znao da se potuče. U detinjstvu je često dolazio u Glavice Donje nedaleko od Sinja, očevo rodno mesto. Njegov deda Ante bio je partizan i komunista, a otac Stipe još 90-ih partijski funkcioner HDZ, suparničke stranke njegovog sina.

Ime i prezime karakteristično za Srbiju, proizvelo je priče da je Zoran Milanović Srbin, ali je on to negirao.

Da je kršten, saznao je tek kada mu je baka s majčine strane priznala da ga je bez znanja roditelja odnela u Crkvu Svetog Petra i Pavla, gde je dobio krsno ime Marjan. Majka Gina Đurđica Milanović bila je nastavnica engleskog i nemačkog jezika.

Milanovićeva strina Marija Milanovića opisuje ga kao pametnog dečaka koji bi bolje prošao van zemlje. Rođaci smatraju da se u četiri godine, koliko je bio premijer, fizički promenio.

– Nema velike razlike, isti je, osim izgleda, malo mi je ružniji. Ostario je čovek, politika ga je za četiri godine bacila 20 godina unazad – kažu rođaci.

Milanović je srednju školu završio u Centru za upravu i pravosuđe, a potom i zagrebački Pravni fakultet. Bio je uspešan student i dobitnik Rektorove nagrade, a prvi posao mu je bio na Trgovačkom sudu u Zagrebu. Od 1993. radi u Ministarstvu spoljnih poslova, a u Briselu je tokom službovanja magistrirao 1998, da bi se godinu kasnije vratio u Zagreb i učlanio u SDP. Već 2007. postao je predsednik stranke, a ponovo je izabran i 2012. , kao i četiri godine kasnije, kada je pobedio Zlatka Komadinu.

U braku je od 1994. godine sa Sanjom Musić Milanović. Imaju dvojicu sinova, Antu i Marka.