Beč o Srebrenici i drugim zločinima na prostoru bivše SFRJ

EPA/Christian Bruna

Povodom 30. godišnjice zločina u Srebrenici, četiri stranke u bečkoj Skupštini – vladajuća Socijaldemokratska partija Austrije (SPO), Neos, Narodna partija (OVP) i Zeleni, podnele su i usvojile Rezoluciju za odavanje pošte žrtvama, navodeći da se radi o „genocidu nad Bošnjacima koji su izvršile jedinice Vojske RS komandom Ratka Mladića”, dok je jedino Slobodarska partija Austrije (FPO) zatražila da se pošta oda svim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom ’90-ih godina, uz upozorenje da jednostrane politike sećanja rizikuju da podstaknu nove tenzije.

„Bečka skupština odaje poštu povodom 30. godišnjice genocida u Srebrenici 11.jula preko 8.000 bošnjačkih muškaraca i mladića, koje su jula 1995.ubile jedinice Vojske RS pod komandom Ratka Mladića u i oko Srebrenice”, navodi se u tekstu zahteva koji su podneli poslanici Selma Arapović, Arabel Berneker-Til i Dolores Bakos iz Neosa, Saša Obreht i Marina Hanke iz SPO, Berivan Aslan iz Zelenih i Sabine Keri i Hanes Taborski iz OVP.

Dodaje se da „Skupština porodicama i preživelima izražava saučešće i osuđuje genocid najoštrije i priznaje – u skladu sa Rezolucijom UN Međunarodni dan sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici 1995. godine, koju je Austrija potpisala, svoju odgovornost da održi sećanje i da se suprotstavi svim oblicima nacionalizma, mržnje i isključivanja”.

U dokumentu se takođe navodi da je Beč grad mira, ljudskih prava i raznolikosti, gde nema mesta za etničku mržnju, diskriminaciju ili poricanje istorijskih zločina.

U obrazloženju se ukazuje da je za mnoge od 85.000 izbeglica iz BiH, Beč postao nova domovina i da „ovaj zločin i genocid u Srebrenici i danas imaju posledice na ove izbeglice”.

Tvrdi se da je više od 8.300 bošnjačkih muškaraca i dečaka sistematski ubijeno – „pred očima međunarodne zajednice i sa ciljem istrebljenja bošnjačkog stanovništva u regionu”.

Masakr u Srebrenici, kako se dodaje u obrazloženju, postao je simbol moralnog i političkog neuspeha međunarodne zajednice pred sistematskim etničkim nasiljem.

„Danas, tri decenije kasnije, naša je odgovornost da se sećamo ovog zločina – ne samo kao čin istorijske pravde za žrtve i njihove porodice, već i kao upozorenje. Sećanje mora ostati vidljivo – stoga pozdravljamo podizanje spomenika u Beču na Trgu ispred Ujedinjenih nacija, mesto koje nas upozorava, obrazuje i obavezuje – na budnost, humanost i odgovornost. Genocid u Srebrenici na šokantan način pokazuje gde nacionalizam, propaganda mržnje, etnička isključivost i dehumanizacija mogu dovesti. Posebno u Beču, gradu u kojem žive mnogi preživeli bosanskog rata i njihovi potomci, je važno poslati snažnu poruku sećanja, solidarnosti i jasnog „Nikad više!”. Beč sebe vidi kao grad ljudskih prava i mirnog suživota. Da bi bio u skladu sa ovom slikom o sebi, neophodno je i dosledno suočavanje sa mračnim poglavljima evropske istorije – i sa uzrocima koji su doveli do ovih zločina. Gradsko veće Beča stoga jasno podržava obeležavanje Srebrenice, jačanje kulture sećanja i protiv svih oblika nacionalizma, rasizma i etničke mržnje”, navodi se u zahtevu koje su predložile četiri stranke.

Drugi zločini

Sa druge strane, u tekstu koji je predložila FPO za izglasavanje naglašava se da je „Skupština Beča posvećena sveoubuhvantnoj i inkluzivnoj kulturi sećanja u vezi sa jugoslovenskim ratovima iz ’90-ih.

„Sklupština Beča se seća svih žrtava ovih sukoba, bez obzira na njihovu etničku, versku ili nacionalnu pripadnost, i osuđuje sve ratne zločine počinjene u različitim delovima bivše Jugoslavije od strane različitih zaraćenih strana”, naglašava se u tekstu.

U svom predlogu, FPO traži i da se osudi NATO bombardovanje SRJ.

„Bečka Skupština takođe osuđuje NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, kojim je prekršeno međunarodno pravo i koje je rezultiralo civilnim žrtvama, a izvršeno je bez mandata Ujedinjenih nacija. Ovaj deo istorije takođe zaslužuje kritičko ispitivanje i kulturu sećanja”, podvlači se u tekstu.

Dalje se ukazuje da Skupština Beča izražava najdublje saučešće svim preživelima i porodicama nastradalih i potvrđuje posvećenost Beča pomirenju, miru, ljudskim pravima i mirnom suživotu svih etničkih i verskih grupa.

„Skupština Beča se protivi svakom obliku selektivne politike sećanja, nacionalističkim narativima i političkoj instrumentalizaciji patnje”, stoji u predlogu FPO.

U obrazloženju zahteva koji su podneli poslanici Maksimilijan Kraus, Roman Šmit, Leo Lugner i Lukas Bruker ističe su da ratni sukobi tokom ’90-ih na prostoru bivše Jugoslavije među najtragičnijim poglavljima novije evropske istorije.

Navodi se da su brojno etničko motivisano nasilje, masakri, proterivanja, i ratni zločini ostavili duboke rane u celom regionu, da je više stotine hiljade ljudi izgubilo živote, mnogi su proterani iz domovine, i da su patnje do danas ostavile psihičke i fizičke posledice.

FPO ističe da je Beč za mnoge izbeglice iz svih delova bivše Jugoslavije, nezavisno od etničkog ili verskog porekla, postao nova domovina i da zbog toga treba sećanje na to vreme da obuhvati jednako sve žrtve, nezavisno od koga je potekla patnja ili koga je pogodila.

„Jedanaestog jula se obeležava ratni zločin u Srebrenici, zločin koji su osudile sve međunarodne strane. Međutim, i drugi ratni zločini koje su počinile različite strane u sukobu, čak i na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, takođe zahtevaju jasnu osudu. Ovo se odnosi i na NATO bombardovanje SRJ 1999. godine, kojim se prekršilo međunarodno pravo i koje je izvršeno uz zaobilaženje Saveta bezbednosti UN, a koje je izazvalo civilne žrtve i ostaje veoma kontroverzno prema međunarodnom pravu. Ni ovi događaji se ne smeju ignorisati”, podvlači FPO.

Slobodarci upozoravaju da jednostrane politike sećanja rizikuju da podstaknu nove tenzije i potkopaju cilj mirnog suživota u raznolikom gradu kakav je Beč.

„Stoga, kao grad mira, ljudskih prava i pomirenja, Beč treba da promoviše kulturu sećanja koja se suočava sa punom složenošću istorije i osuđuje sve oblike etničkog nasilja, ratnih zločina, nacionalizma i ksenofobije, bez obzira na to ko ih je podstakao”, dodaje se u tekstu.

Tekst u kojem se pominje genocid srpske vojske nad Bošnjacima usvojen je glasovima SPO, OVP, Zelenih i Neosa, uz protivljenje FPO, čiji je predlog da se odaje pošta svim žrtvama odbačen.

Inače, u Beču Bošnjaci planiraju da sagrade spomenik – Cvet Srebenice, na platou ispred sedišta UN.