Udruženje „Bečke poete”, koje svojim aktivnostima neguju pisanu reč i srpski jezik i pismo, tokom jeseni bilo je veoma aktivno.
Tako je društvo organizovalo „Drugu smotru autorskih radova”.
Tokom ove smotre predstavljeni su radovi na različite teme, ali i sa različitim stilovima.
„Dugo godina sam svedok pesničkih susreta u ovom gradu. Oduševljenja sam kvalitetom i temama kojima su se bavili autori. Najmanje je bilo konkretnih ljubavnih pesmica kao nekada. Većinom su to zrela kompletna dela koja su kroz pesmu ili prozu iznesena pred publiku”, istakla je predsednica „Bečkih poeta” Mirel Tomaš.
Na ovoj smotri učestvovali su i poznate ličnosti, kao što je sa svojim vlaškim autorskim pesmama, Ljubia Baldeskić.
Takođe, učestvobali su Dragica Rakić Mitić, Mirjana Petrović, Marjan Denkov, Zorica Mitić, Mlađana Stojković, Dragana Jovanović, Nataša Pajković, Stana Rakić Dokić, Snežana Minić, Mirel Tomaš.
Dalje je klub održao i drugo po redu takmičenje u ćirilici.
Na tom nadmetanju prvo mesto osvojio je Marjan Denkov, drugo Snežana Minić, a treće Stana Rakić Dokić.
Zahvalnice za radn na očuvanju ćirilićnog pisma uručene su Neli Radulović, Mlađani Stojković, Katarini Marković, Zoranu Radu, Dragici Mitić Rakić, Mirjani Petrović.
„Pisanje je bilo zahtevno u tome što smo preslovljavali sa latinice na ćirilicu – pisana slova. Iako je naizgled lako ali je retko da se ne napravi greška i da se ne napiše pogrešno slovo jer se direktno prepisuje. Koncentracija je bila na visini a u klubu tiho, što je retkost. Pisanje nije samo lepo i samo tačno, pisanje je i slika tvoje duše. Rukopis je ogledalo duše i to u momentu u kome se nalazite, životu koga živite čak i mnogo, mnogo više”, naglasila je Tomaš.
Istakla je da je srpski jezik bogat što ima ćirilično pismo, i savršenu gramatiku, pa se, kaže, može reći da je savršen jezik.
„Nekada je važilo da je onaj koji ne zna ćirilicu polupismen. Toga se još uvek sećam. Ne znam da li važi i danas, daleko sam od onih koji znaju, ali eto i to ne važi za nas iako smo decenijama u stranoj državi. Upravo je to i razlog zbog koga prkosimo vremenu i pokazujemo da se čak i takmičimo u našoj ćirilici”, podvukla je Tomaš.
Na kraju naporne jeseni održano je „Etno veče”.
U klupskim prostorijama pričalo se o nekim nesvakidašnjim temama, uz etno rukotvorine.
„Vreme je bilo da se bar malo podsetimo na već zaboravljenu prošlost. Jednostavno po sećanju jer, mi znamo i nosimo u sebi mnogo toga, ali ne pričamo o tome jer je vremena sve manje, pa tako i sve manje komunikacije. U današnjem vremenu interneta taj i sličan govor i razgovor biće unikat jer to uskoro neće niko ni pominjati. Ovog puta smo spontano organizovali etno-veče”, istakla je Tomaš.
Inače uspešna jesen završena je lepim rečima i vinom.
„Ovo je bila 11 godina u ovim prostorijama koje smo ispratili isto kao mnoge do sada. Da bi se prostor održao potrebno je mnogo sredstava koje većina klubova u Beču i ne mogu sebi priuštiti. Nije samo to već i redovne aktivnosti umetničkog stvaralaštva su ono zbog čega ovo sve i radimo. Ove godine pored svih manifestacija izveli smo zahtevnu premijeru komedije čiji sam autor pod nazivom “Bardonka”, zatim “Dan žena,” “Dan poezije”, veče Draganine monodrame i zabave, poetika uz violinu,Izložba slikarskih radova, smotra autorskih radova za zbornik, takmičenje u lepom pisanju ćirilice, Etno veče i mnoge drugih umetničkih večeri. Za sledeću godinu pravimo nove planove”, poručila je Tomaš.
