Kad Boris Beker daje intervjue, jedno od najvažnijih poglavlja je uvek Novak Đoković. Nemac je bio trener najboljeg tenisera svih vremena, utkao je svoj rad u njegove rezultate, ali ga i odlično upoznao. Zato i nije čudo da niko bolje od najmlađeg šampiona u istoriji ne može da govori o sedmostrukom šampionu najvažnijeg svetskog turnira.
U intervjuu britanskom „Gardijanu“, Beker je odgovorio na pitanje kako bi savetovao 38-godišnjeg Đokovića da mu je danas trener? Da li bi diskutovali o povlačenju?
– Ja mislim da je on veoma važan za današnji tenis. Novak je sjajan primer za mlade igrače da vide koliko je posvećenosti važno ako želiš da dođeš na vrh i na njemu ostaneš. Još uvek juri 25. grend slem titulu, ove godine je ušao u polufinala na sva četiri ovakva turnira a osvojio je dve titule. Ko smo mi da mu govorimo kada da prekine. Čuo sam pre neki dan da planira da igra na Olimpijadi u Los Anđelesu 2028. Neka igra. Potreban nam je.
Podsetio je i kako je u zatvoru doživljavao Đokovićeve uspehe.
– Kad je 2022. igrao finale Vimbldona protiv Nika Kiriosa, celo zatvorsko krilo u kome sam ja bio, svaki njegov osvojen važan poen slavilo je udaranjem o vrata ćelije. Kad je Novak osvojio titulu i digao ruke, i ja sam ustao i digao ruke. Buka u zatvoru se još više pojačala. Deset minuta nije prestajala. Robijaši su udarali po vratima, po zidovima. Sa šoljama, sa stolicama. Trebalo mi je dve nedelje da im objasnim da je on moj čovek. I tada su svi shvatili. Ja sam stajao i plakao.
Podsetio je na priču koliko je Novak velik kao čovek. Kakav neponovljiv karakter ima:
– Tokom tog Vimbldona on je obezbeđivao ulaznice za moju buduću suprugu Lili i mog najstarijeg sina Nou. Bili su u njegovoj loži na svakom meču, a ja sam ih gledao na malom televizoru u ćeliji. To je pravo prijateljstvo, kada niste zaboravljeni. Uvek se zahvalim Novaku za to specijalno sećanje.
