U Srbiji se od fudbala retko ko najeo hleba, ali ma kakva bila Superliga je i dalje odličan izlog za bogatije evropske klubove. Pa i one ne tako bogate. Recimo, za klubove iz Belgije, koja je poslednjih godina postala prava meka za srpske fudbalere, pa u Župiler Pro ligi ovih dana fudbal živi 13 naših igrača i čak trojica trenera. Retke su zemlje sa većom srpskom kolonijom.
A ona bi već ove zime trebalo da postane znatno veća. Dušan Mićić je već potpisao Lirs, nije nemoguće da će njegovim stopama ovih dana i Savo Pavićević, u vezu sa belgijskim timovima dovodio se i Marko Poletanović, ranije Darko Lazović… Predstavnici nekoliko belgijskih klubova poslednjih meseci žive na relaciji Brisel-Beograd.
Srpska fudbalska škola je očigledno još na ceni u Belgiji, o čemu govori i Jirgen Geril, ugledni novinar dnevnika Nieunjsblad.de.
– Pisalo se o tome i ovde. Ali ima Belgija istoriju sa srpskim fudbalerima. Setite se Nenada Jestrovića, Laneta Jovanovića, pa i Aleksandra Ilića. Srpsko tržište je belgijskim klubovima zanimljivo, jer im je pristupačno. To su cene koje mogu da plate. Nije preskupo. Rizik se isplati, čak i kada se neko ispostavi kao promašaj kao što je u Anderlehtu bio Nemanja Rnić. Ali Aleksandar Mitrović je – primera radi – pun pogodak. Luka Milivojević nije bio toliko dobar. U Genku obožavaju srpske fudbalere, iako još čekaju da Aleksandar Čavrić i Sergej Milinković Savić prorade. U slučaju Mehelena, javnost se čak pribojavala da će se stvoriti nekakav srpski klan, jer tamo igraju Dalibor Veselinović, Miloš Kosanović i Ivan Obradović, a trener je Aleksandar Janković. Ali svi su se pokazali kao pravi profesionalci – kaže Geril za Mocart sport.
A kad se već dotakao trenera morali smo da se na tom mestu i zadržimo. Pored Jankovića, tu su i Ivan Vukomanović (Standard Lijež) i doskorašnji trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović.
– Sve ih jako cene. Janković govori engleski, francuski, a već je savladao i holandski jezik. Zna da radi sa mladim momcima, veoma je talentovan. Pravi gospodin. I Vukomanović je poliglota, ali ga ovde ne cene previše kad je reč o taktici. Stojanović je sasvim druga priča. On se upustio u nemoguću misiju sa Lirsom. Mnogo težak zadatak, posebno zato što je ovde konkurencija veoma jaka.
Najbrojniji u Mehelenu
Srpski igrači u Belgiji: Vladan Kujović (Klub Briž), Aleksandar Mitrović (Anderleht), Adam Marušić i Nebojša Pavlović (Kortrajk), Uroš Vitas (Gent), Sergej Milinković Savić i Aleksandar Čavrić (Genk), Jugoslav Lazić (Lokeren), Miloš Kosanović, Dalibor Veselinović i Ivan Obradović (Mehelen), Miloš Marić (Beveren); Boban Bajković i Dušan Mićić (Lirs), Deni Milošević (ima belgijsko državljanstvo – Standard).
Samo u pet klubova – Šarlroa, Zulte Varegem, Muskron, Vesterlo i Serkl Briž – nema srpskih fudbalera.
Treneri: Ivan Vukomanović (Standard), Aleksandar Janković (Mehelen) i Slaviša Stojanović (Lirs).
Od TV prava 70 miliona evra
U Belgiji daleko manje plaćaju nego u najjačim evropskim ligama, ali sasvim dovoljno da se zaradi za više nego pristojnu penziju u Srbiji.
Uostalom, belgijska Pro liga samo od prodaje TV prava godišnje zaradi oko 70.000.000 evra. Srpska Superliga tu ne može ni da se poredi sa Evropom…
Igrači su, ipak, osnova fudbala. I ljudi zbog kojih navijači i dolaze na tribine…
– Svi su visoko kotirani. Tehnički su odlično potkovani, barem većina, ne prave probleme, nisu teški za saradnju, slušaju savete, vrlo brzo se prilagode. Pogledajte samo Jovanovića ili sada u Mehelenu Obradovića i Kosanovića. I Adam Marušić je pravi. Veliko otkrovenje. Brz, efikasan. Na njemu i Mitroviću će Kortrajk i Anderleht će sigurno dobro zaraditi. Barem se oni tako nadaju.
A kad smo već kod profita – koliko mogu igrači da stave u džep? Belgija baš nije Premijer liga. Jirgen Geril nam otkriva kako to otprilike izgleda.
– Mislim da Mitrović ima oko 800.000 evra godišnje. Nije to najveća plata u Anderlehtu, ali još je on dosta mlad. Mogao bi uskoro da dobije i povišicu. Recimo, najplaćeniji fudbaler lige je Matijas Suarez, koji prima oko 1.400.000 evra. Pri tom su tu i premije. I to dobre. Na primer, za titulu svaki igrač dobije po 100.000 evra. Manji klubovi međutim nisu ni blizu. U Lirsu je to uglavnom između 5.000 i 8.000 mesečno. Hajde da kažemo do 100.000 evra godišnje. U Kortrajku je možda nešto više. Između 100.000 i 200.000, ali bliže ovoj prvoj cifri – komentariše Geril.
