Dugo se raspravljalo o tome kakva je sudbina sajma u Beogradu. Posle informacije da hale neće biti srušene, ostalo je pitanje – kakva će im biti namena?
U Dnevniku iz 1976. godine naglašeno je da je Beogradski sajam nekada bio atrakcija, ali da je postao neophodnost za moderno poslovanje mnogih privrednih grana.
“Dovoljno je reći da se na desetak ovakvih priredbi sklope ugovori između domaćih i stranih firmi u vrednosti od nekoliko milijardi dinara. A pored eksponata, samo je prošle godine prošlo milion i po ljudi. Neizmerljiv je značaj upoznavanja sa najnovijim tehnološkim rešenjima u svetu za predstavnike mnogih naših kolektiva koji nemaju mogućnosti da putuju. Međutim, prostora za eksponate je sve manje, jer se svake godine povećava broj izlagača”, navedeno je u nekadašnjem Dnevniku.
Na Beogradskom sajmu tada se za komercijalnu namenu tražilo mesto više, a skoro pola veka kasnije plan je da hale 1, 2 i 3 dobiju javnu namenu, a da li će se koristiti za potrebe obrazovanja, zdravstva, kulture, sporta – precizno će biti definisano javnim urbanističkim konkursom.
Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam kaže da niko nikada nije rekao da će biti rušenje hala 2 i 3 i da je to neproverena vest, koja se u fenomenu društvenih mreža proširila i već je uveliko u našem javnom mnjenju i stručnoj javnosti. To, kako napominje, treba objasniti i građanima i drugim stručnjacima.
“Trenutno ne postoji formalna zaštita hala 2 i 3, ali mi smo sada kroz ovaj javni uvid i kroz konsultacije sa mnogim zainteresovanim licima koji učestvuju na javnom uvidu videli da je potrebno da se pažljivo sagledaju hala 2 i 3, odnosno hala 1 koja je formalno zaštićena, kao jedna kompozicija, kao jedno naseđe naše građevinske industrije”, kaže Đorđe Milić.
Mere za konzervaciju, sanaciju, adaptaciju hala
Odgovarajući na pitanje u kakvom su trenutnom stanju hale, Đorđe Milić kaže da hale 1, 2 i 3 kao objekti koji su građeni pre više decenija sada zaslužuju dobro ispitivanje, da se vidi u kakvom su stanju i da se na adekvatan način propišu određene mere za konzervaciju, sanaciju, adaptaciju, rekonstrukciju.
“U promenjenim klimatskim uslovima treba obezbediti adekvatno i grejanje i hlađenje. Naravno, to treba uraditi na standardima energetske efikasnosti. Kupole su vrlo zanimljive i za eventualno postavljanje solarnih panela”, dodaje Milić.
Ko će platiti rekonstrukcijuNa pitanje ko će platiti rekonstrukciju, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam kaže da će troškove verovatno podeliti Privredno društvo “Beograd na vodi” i Republika Srbija.
Inače, prema planu, prostor gde se sada nalazi Beogradski sajam zadržaće komercijalnu namenu, a planirana je i izgradnja stambenih objekata. Trenutno je u toku izrada prostornog plana za uređenje priobalja reke Sava, za projekat “Beograd na vodi”.
