Ugovori koji sadrže rad na crno su u celini gledano nevažeći, odlučio je Vrhovni sud u Karlsrueu.
Tako, na primer, firme ne mogu da tuže nekoga za neplaćene račune, ukoliko prethodno pokušaju da zamagle novac poreskoj upravi.
Ovim je finansijski rizik poslodavaca zbog rada na crno znatno porastao. Vrhovni sud (BGH) je u četvrtak doneo presudu da preduzetnik ne može da zahteva naplatu faktura, ako zaradu samo delimično prijavi. Ugovori ove vrste su nevažeći, smatra Karlsrue. Zbog namernog kršenja Zakona o zapošljavanju ne postoji ugovorno pravo na naknadu za rad, niti zakonsko pravo izvođača na finansijsku naknadu za pružene usluge. Time je porasla verovatnoća da od rada na crno na kraju profitira samo onaj ko naruči takav posao, ali ne i vlasnici firmi. Nemački mediji su presudu protumačili kao težak udarac za rad na crno.
U konkretnom slučaju se radilo o neprijavljenom radu na električnim instalacijama za izgradnju četiri kuće u nizu u Bidelzdorfu (Šlezvig-Holštajn) tokom 2010. godine. Vlasnici kuća su sa određenom elektrofirmom dogovorili posao uz naknadu od 13.800 evra, kao i isplatu gotovine od 5.000 evra bez računa, znači – na crno.
U ugovoru su ove pare zamagljene sledećom odrednicom – "5.000 evra naplate po dogovoru". Kada je firma završila radove, umesto 18.800 evra dobili su samo 12.300 evra. Vlasnici kuća su umanjenje obrazložili manjkavostima u izvođenju radova. Posle toga firma je zbog neplaćenog iznosa tužila vlasnike sudu, ali nije uspela u svojoj akciji protiv klijenta pred Vrhovnim sudom.
