Hapšenje nekadašnjeg načelnika Sektora kriminalističke policije u Federalnoj upravi policije, Edina Vranje nenadano je izazvalo novu diplomatsku buru i negodovanje zvaničnog Sarajeva.
Ambasadorka BiH u Srbiji, Aida Smajić pozvana je na hitne konsultacije, a dvojica članova Predsedništva BiH iz redova hrvatskog i muslimanskog entiteta, Željko Komšić i Šefik Džaferović, optužili su vlast u Srbiji da “nastavlja progon branitelja BiH” i da je hapšenje Vranje “zloupotreba principa univerzalne nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina”.
Oni su u zajedničkom saopštenju naveli da je reč o “revidiranju istine o ratu u BiH i izjednačavanju zaraćenih strana kada je reč o počinjenim zločinima”, zbog čega su, demonstrativno, otkazali put u Beograd na Samit nesvrstanih povodom šest decenija postojanja Pokreta.
Iz Republike Srpske su im uzvratili da su Bošnjaci u BiH “opredeljeni” isključivo za procesuiranje zločina samo nad svojim narodom dok osumnjičene za zločine nad drugim narodima vide kao “udar na BiH i progon njenih državljana”.
Milan Vujadinović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu uzvratio im je da su “uzaludni pokušaji da građane BiH zaplaše Srbijom kao neprijateljskom zemljom i tako ih drže zarobljene u prošlosti”.
Edin Vranja uhapšen je u nedelju pri ulasku u Srbiju na osnovu poternice koja je protiv njega raspisana 2018. godine zbog sumnje da je tokom rata učestvovao u ratnim zločinima u logoru u Goraždu. Ubrzo po privođenju prebačen je u Pritvorsku jedinicu Odeljenja za ratne zločine suda u Beogradu i u ponedeljak je dao prvi iskaz u prisustvu advokata po službenoj dužnosti.
Prema saznanjima “Vesti” optužnica protiv njega sadrži najmanje pet izjava svedoka – žrtava logora u Goraždu.
Reč je o svedočenjima zarobljenih pripadnika VRS nakon napada Armije BiH početkom 1993. na više srpskih sela, od kojih su najveća Strmica i Međeđa.
Svedoci su ispričali da su u periodu od 21. januara 1993. do oktobra 1994. godine bili zatvoreni u podrumskim prostorijama ZOIL-a, a u ispitivanju, a zatim i psihičkom i fizičkom zlostavljanju su učestvovali i kasniji visoki policijski zvaničnici Federacije BiH, Edin Vranj i Himzo Selimović, direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH.
“Petorica svedoka su potvrdila da su ih u većini slučajeva Selimović i Vranj ispitivali, maltretirali, zlostavljali i tukli, dok ostali svedoci u svojim izjavama navode i druga lica koja su ih zlostavljala za vreme zatočeništva. Prema izjavi jednog od svedoka, svi zatvorenici su odvojeno ispitivani u prostoriji iznad zatvora. Ovog svedoka je, kako je naveo, više puta ispitivao Selimović, s kojim je povremeno bio i islednik Vranj. Svedok je rekao da su se pitanja odnosila na informacije vezane za ratne aktivnosti jedinica Vojske Republike Srpske na području Rudog i okolnih gradova, brojnost jedinica, raspoloživost oružjem i borbenom tehnikom”, samo je deo izveštaja na osnovu koga je pokrenuta istraga.
Jedan od svedoka je bio više nego konkretan u opisu isleđivanja navodeći da je “nakon svakog negativnog odgovora sledilo zlostavljanje i tortura”. On je naveo da su ga jednom prilikom Selimović i Vranj prebacili preko stola i udarali po leđima i glavi, što je ostavilo teške i trajne posledice po njegovo zdravlje, zbog čega je više puta lečen u Srbiji. Ovaj svedok je naveo da je Selimović nogom udario u međunožje njegovog sinovca, koji je prisustvovao ispitivanju.
Događajima u logoru Goražde do 2014. se bavio MUP RS, a zatim je istragu preuzela Agencija za istrage i zaštitu BiH i Tužilaštvo BiH. Posle četiri godine podignuta je optužnica na kojoj se našao Selimović, ali ne i Vranj. SIPA je tada optužila još i Zaima Imamovića, Avdiju Šabanovića, Aliju Topalovića, Omera Bilića i Ahmeda Sejdića.
Minsko polje
Na području Goražda ubijeno je nekoliko stotina srpskih civila od kojih su mnogi prošli kroz više logora u ovom gradu. Jedan je bio u zgradi MUP, drugi u Zgradi ZOIL, ali i u Mujkanovićima i u štampariji u Vitkovićima.
Jedan od svedoka zločina ispriča je i slučaj kada je jedan od komandanata naredio da se više srpskih zarobljenika pošalje u tunel u rejonu Strmice.
“Naređeno im je da budu ispred vojnika kako bi očistili mine. U tom “čišćenju dvojica su poginula”.
Pretnje klanjem
U opisu događaja u logoru u Goraždu, jedan od svedoka je opisao da ga je Selimović, samo nekoliko dana pre nego što će biti razmenjen, odveo u svoju kancelariju i poručio: “Najradije bih te sad zaklao, nema mi ništa teže nego što te moram pustiti na razmenu.” Nakon toga ga je oko 20 minuta besomučno tukao i zlostavljao.
Svi svedoci su naveli da su prvih 17 dana ispitivani po nekoliko puta dnevno, pa i noću, a da su zlostavljanja bila stalna.
Hapšenje u Srebreniku
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH su na osnovu međunarodne poternice u Špionici kod Srebrenika uhapsili Behudina Husića koji je jedan od osumnjičenih za ubistvo četvoro srpskih civila na području Srebrenice 1996. godine. Husić je uhapšen po nalogu Okružnog suda u Bijeljini.
