Lučiano Kaluža, generalni konzul Bosne i Hercegovine u Frankfurtu, ovih dana završava svoj mandat i za “Vesti” govori o periodu koji je proveo u glavnom ekonomskom centru nemačke pokrajine Hesen. Ističe da je uspeo u nameri da usluge budu dostupnije dijaspori i da je konzulat postao “vidljiviji” institucijama zemlje domaćina.
Korona ga je omela u nameri da učini više u ekonomskoj saradnji dveju zemalja , ali ni tu nije nezadovoljan urađenim. Njegova porodica i on pamtiće Frankfurt samo po lepom i uvek će se rado vraćati u metropolu na Majni, gde je imenovan za vicekonzula Konzularnog kora Hesena.
Iz Frankfurta odlazite posle nešto više od tri godine diplomatske službe, kakve utiske nosite?
– Posle tri godine i tri meseca provedenih na mestu generalnog konzula Bosne i Hercegovine u Frankfurtu, utisci su veoma pozitivni iako planovi i očekivanja, nažalost, nisu mogli u potpunosti da budu realizovani zbog pandemije korona virusa. I pored toga, neka očekivanja su čak i prevaziđena.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom u radu konzulata za period koji ste proveli u gradu na Majni?
– Kada sam preuzeo dužnost i obaveze generalnog konzula BiH u Frankfurtu, imao sam dva prevashodna cilja. Prvi je povećanje ekonomske saradnje između privrednika u SR Nemačkoj i u našoj zemlji, dok je drugi cilj bio povećanje vidljivosti i pozitivne vrednosti samog konzulata kao institucije prema našoj dijaspori u Nemačkoj i prema institucijama zemlje domaćina. U potpunosti sam zadovoljan “rebrendirajem” konzulata. Postao je, po mom mišljenju, trenutno mnogo vidljiviji nego što je bio. Profesionalniji je u smislu pružanja usluga, dostupniji našoj dijaspori i odnos zaposlenih je maksimalno korektan i profesionalan. O tome najviše govori pozitivan “fidbek” koji sam dobio od ljudi koji ovde žive, da sada mnogo lakše ostvaruju određene vrste usluga i da su time veoma zadovoljni. Što se ekonomske strane tiče, takođe sam zadovoljan. Realizovano je nekoliko konkretnih projekata. Moja zamisao je bila da ova završna godina bude kapitalizovana kroz konkretno potpisivanje određenih ugovora. Nažalost, pandemija je sve to usporila i omela kako sve u celom svetu, tako i moje planove. Bez obzira na to veoma sam zadovoljan jer sam uspeo da postignem i napredak u sklapanju određenih poslovnih aranžmana. Održano je više od stotinu konkretnih sastanaka i potpisano nekoliko poslovnih ugovora.
Da li je bilo problema, i ako jeste kakvih, jeste li ih uspešno rešili?
– Najveći problemi, to jest, izazovi su stvoreni početkom prošle godine kada nas je sve zahvatila pandemija korona virusa. Bili smo prepušteni sami sebi što se tiče koordinacije rada samog konzulata. Mislim da su u najtežim danima radnici konzulata vrlo odgovorno i revnosno obavili svoj posao. Kao generalni konzul, pokušao sam da amortizujem zatvaranje konzulata u smislu pružanja usluga kao što je do tada teklo. Reogranizaciju smo usmerili da teče na drugi način i mislim da smo u tome uspeli. To je bio najveći izazov. Iz tog izazova je proizašlo mnogo pozitivnih vrednosti. Jedna od tih vrednosti je i da su naši ljudi u dijaspori shvatili da im mnogo više značimo, i da nismo tu samo za izdavanje dokumenata. Bili smo, između ostalog i sredstvo informisanja prema našoj dijaspori u ovim kriznim vremenima. Tako da smo i taj prostor potpuno zatvorili, što mi je veoma drago.
Šta biste poručili našim ljudima koji žive i rade u pokrajini Hesen, ali i zemljacima u dijaspori generalno?
– To je dobro pitanje. Moja poruka ostaje i dalje da u ideje i projekte koje imaju, prvenstveno uključuju institucije, u ovom slučaju konzulat, koji može da im pomogne. Takođe da osmišljavaju projekte tako da se prvenstveno vežu za lokalne zajednice i da tu naprave direktne kontakte u saradnji sa konzulatom kako bi mogli da investiraju. Prostora ima i konzulat treba i mora da bude spona sa lokalnim zajednicama odakle dolaze ljudi u dijaspori u smislu ekonomske saradnje.
Kako ste sarađivali sa Generalnim konzulatom Republike Srbije i kolegom Brankom Radovanovićem?
– Imao sam veliku podršku mnogih kolega iz drugih konzulata, a najpre kolege Branka Radovanovića iz srpskog konzulata. Želim srdačno da mu zahvalim na podršci koju sam imao kao generalni konzul, ali i na međusobno ostvarenoj saradnji. Mislim da takva saradnja može da bude primer svim drugim diplomatskim predstavništvima kako srpskim tako i bosansko-hercegovačkim kako se može usko sarađivati u različitim oblastima. Želeo bih još da dodam da sam ostvario veoma lepu saradnju sa svim verskim zajednicama i udruženjima. Istakao bih saradnju sa Eparhijom diseldorfskom i nemačkom i vladikom Grigorijem, koji su dali značjnu podršku u vreme korone. Svi ljudi bez obzira na naciju i veru su dobro došli kod njih, što je mi je veoma drago. Ponudili su i smeštaj ljudima koji su se našli u određenim problemima. Drago mi je da sam tu i ja ostvario saradnju sa našom dijasporom. Takođe bih zahvalio “Vestima” na izuzetnoj saradnji sa našim konzulatom, vaš list mnogo znači našoj dijaspori.
Da li znate gde ćete nastaviti karijeru?
– To prvenstveno zavisi od odluke srpskog člana predsedništva. Smatram da smo do sada imali veoma korektnu saradnju. Podršku koju sam imao u svom radu iz kabineta srpskog člana predsedništva je bila velika. Nastavak moje profesionalne karijere zasnovan je, naravno, na procenama srpskog člana predsedništva. Verujem da ćemo u narednom periodu sigurno zajednički dogovoriti i nastaviti započetu saradnju.
Srdačni ljudi u Hesenu
Po čemu ćete pamtiti boravak u Hesenu, ima li neka anegdota ili događaj koji biste izdvojili?
– Kao svoje zapažanje i zadovoljstvo izdvojio bih da su, prvenstveno institucije i ljudi, vrlo srdačni i otvorenog srca prema našim ljudima. Nemačka, pokrajina Hesen i Frankfurt mogu da budu primer kako različite etničke grupe mogu da egzistiraju i žive zajedno.
Deca uživaju i u Doboju
Kako na vašu porodicu utiče selidba?
– Utiče veoma emotivno. Deca su mi stasala u Frankfurtu, saživela se sa ovim gradom i mentalitetom ljudi. Oni su već u Doboju i naravno da im je i tamo lepo, u svojoj zemlji. Deo njih je ostao u Frankfurtu i mislim da će ceo život da nose Frankfurt sa sobom u srcu. Frankfurt za moju porodicu i mene ostaje trajno upisan u našem sećanju. Ne samo da ćemo rado dolaziti, nego ćemo iskoristiti prvu narednu priliku da dođemo kako na odmor tako i za poslovnu posetu. Sva sećanja i iskustva koja me vežu za Frankfurt, Hesen i celu Nemačku su veoma pozitivna. Nijedno loše iskustvo i sećanje neću poneti iz ovog grada na Majni.
