Više od 40 zemalja pozvalo je na hitno otvaranje Ormuskog moreuza, jednog od ključnih svetskih energetskih koridora, na onlajn sastanku u organizaciji britanske vlade. Upozorenja dolaze u trenutku kada rast cena energenata već pogađa evropske ekonomije, a posledice rata u Iranu prete da dodatno prodube krizu.
Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Ivet Kuper bila je domaćin onlajn sastanka povodom blokade Ormuskog moreuza. Učestvovalo je više od 40 zemalja, čiji su predstavnici pozvali na hitno i bezuslovno otvaranje ovog vitalnog plovnog puta za energente, kao i na poštovanje osnovnih principa slobode plovidbe i međunarodnog pomorskog prava.
Velika Britanija ima svoje razloge za brigu, jer zavisi od uvoznog prirodnog gasa, a suočava se i sa rastom životnih troškova. Dopisnica RTS-a iz Londona Ivana Miloradović kaže da se u Velikoj Britaniji poskupljenja za sada ne osećaju dramatično, ali da su efekti već vidljivi.
“U Velikoj Britaniji, ako se uporedi sa Evropom, cena goriva jeste skočila, ali je to dosta kontrolisano i postoje određene rezerve. Nema gužvi na pumpama, ne postoji osećaj da je neka vanredna situacija. Tome treba dodati i činjenicu da je London sam po sebi grad u kome se korišćenje benzina ne baš brani, ali ograničava već sigurno deceniju i po vrlo aktivno. Tako da veliki broj ljudi vozi bicikl, koristi električna vozila. Ne oseća se još uvek taj ujed cene benzina”, navodi Miloradovićeva.
Ipak, upozorava da bi produžetak krize mogao da promeni trend.
“Verovatno ako se ovo nastavi to će se svakako osetiti”, dodaje Miloradovićeva.
Troškovi života ponovo u fokusu
Ekonomski pritisci, kako ističe, već su prisutni i dodatno se pojačavaju.
“Ova vlada i bez ove krize ne uspeva baš najbolje da se rve sa ekonomijom. Troškovi života su nešto što je problem još od kovida i za taj problem nije još pronađeno rešenje. Ali taman je pred ovu krizu sa Iranom inflacija bila svedena ispod tri odsto, sada se očekuje da će ponovo krenuti iznad tri odsto”, dodaje Miloradovićeva.
Sastanak u Londonu – uvod u šire diplomatske poteze
Onlajn skup povodom blokade Ormuskog moreuza, kako ocenjuje, nije doneo konkretna rešenja, već predstavlja pripremu za dalje razgovore.
“To je zapravo uvertira u prave razgovore… Ovo su bili inicijalni, preliminarni razgovori”, objašnjava Miloradovićeva.
Dodaje da je sastanak predstavljen kao globalan, ali sa ograničenim učešćem po regionima.
“Ono što je vrlo zanimljivo za nas, to je da dobar deo evropskih zemalja koje su učestvovale na tom sastanku zapravo su zemlje nastale iz bivše Jugoslavije. Samo Bosna i Hercegovina i Srbija nisu imale predstavnika na tom sastanku, Albanija je takođe učestvovala. Tako da ceo taj balkanski deo je učestvovao što je meni izuzetno interesantno, naročito kada je reč o korišćenju vojnih baza za određene akcije. Vidim da u hrvatskim medijima je taj sastanak prilično propraćen i da je Hrvatska veoma zadovoljna mestom i učešćem u svemu tome”, dodaje Miloradovićeva.
Britanija traži veću ulogu na globalnoj sceni
Prema njenim rečima, London nastoji da iskoristi krizu kako bi ojačao svoju diplomatsku poziciju.
“Britanija uopšte voli da nudi te soft diplomacy usluge i uvek traži procep da bi sebe postavila kao centar diplomatije”, kaže Miloradovićeva.
Posebno ukazuje na značaj kontrole pomorskih puteva: “Ko kontroliše more, on zapravo kontroliše sve, kontroliše svetsku privredu”.
Iako se u javnosti postavlja pitanje udaljavanja od Vašingtona, Miloradovićeva naglašava da su odnosi stabilni.
“Britanija ne može da opstane bez Sjedinjenih Američkih Država. Ti takozvani specijalni odnosi teško da mogu da se naruše lošim odnosima premijera ili predsednika dveju država”, ističe Miloradovićeva.
Istovremeno, dodaje da britanska vlada nastoji da balansira između unutrašnjih izazova i međunarodne uloge, koristeći krizu kao priliku za jače pozicioniranje na globalnoj sceni.
Nemoj da me pravite nevini!