Uprkos prijateljskim odnosima Rusije i Srbije, ne treba zaboraviti da je Srbija kandidat za članstvo u EU, a čak i status kandidata nameće određene obaveze i podrazumeva pritisak iz Brisela, pa i kad je reč o kupovini ruskog gasa, poručuje ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.
Ambasador je rekao i da će pregovori o prodaji NIS-a biti uskoro završeni, a da nije toliko važno ko će imati koliki udeo, već da je najvažnija pouzdanost novih akcionara. Izneo je i tri razloga zašto je teško moguć dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa Srbiji.
– Što se tiče konkretnih rokova ugovora, to je, kao i ranije, pre svega stvar pregovarača, Gasproma i Srbijagasa. Poredeći dugoročni i kratkoročni ugovor, došao sam do nekoliko zaključaka. Prvo. Dugoročni ili kratkoročni ugovor nemaju nikakve veze sa samom realizacijom, već veze sa sprovođenjem dogovora postignutih na najvišem nivou o isporukama gasa Srbiji po ceni koja je prihvatljiva za obe strane i, koliko god je moguće, povoljna. A na koji način će to biti realizovano – to je već tehničko pitanje. Da li će ugovor biti kratkoročan i stalno obnavljan u određenim periodima – na tri meseca, kvartalno – ili će biti zaključen na duži rok, to je tehničko pitanje. Ali, od svakog tehničkog pitanja može se napraviti velika politika i ono se može tumačiti kao dokaz da Rusija nastavlja da politizuje saradnju u oblasti energetike. Kao, eto, Rusija vrši pritisak na Srbiju. Pre svega, Srbija je izložena pritiscima isključivo od strane EU. Sa strane Rusije nema pritiska.
Drugo, što se tiče Srbije, ministarka energetike je ranije govorila, a sad je rekao i predsednik Vučić da će Srbija, budući da se nalazi na evropskom putu, morati da uzme u obzir te odluke, uključujući verovatno odluku koju ste pomenuli, zato što je u okviru evropske energetske politike prema Rusiji, što podrazumeva potpuni prekid kupovine i isporuka ruskog gasa.
I treći momenat koji takođe komplikuje našu gasnu saradnju jeste što nemamo neposrednog dodira dela transporta do i preko Bugarske. A Bugarska je predani član EU koja se, kako se to kaže, ponekad trudi da trči ispred rude. A, ako Bugarska stavi rampu, šta onda? Da sumiram, treba razumeti da je to realnost. Zato je ovde ugovor na kraći rok što omogućava fleksibilnost – istakao je Bocan-Harčenko.
