Rođen u mestu Poreču na Dunavu 1803. godine, Miša Anastasijević se u svim prvim dokumentima pominje samo kao Miša. Prezime je uzeo naknadno, verovatno od očevog imena Anastas. Rano je ostao bez oba roditelja i o njemu se brinula pomajka Milja, očeva druga supruga. Čim se Miša zamomčio, njegov bistar um ga je odveo u trgovinu. Uočio je da se na Zapadu traže rogovi: volovski za češljeve, jelenski za dugmad. Zašao je od sela do sela da ih sakuplja, i tako stekao prvu ozbiljniju zaradu. Tih godina zagledao se u sestru Sime Uroševića, sekretara kneza Miloša. Oženio se njome, a kada mu je tast umro, nasledio je njegovo imanje. Tako je stigao i do poznanstava sa moćnim srpskim gospodarom.
Knezu se dopao mlad i otresit čovek, pa ga je uzeo da mu vodi trgovinu na Dunavu. Kada je jedne godine zavladala glad oko Vidina, lukavi knez je odmah poslao Anastasijevića niz Dunav sa nekoliko lađa žita. Mudri Miša je prvu lađu razdelio kao gospodarov poklon, a ostalo prodao skuplje. Time je nadoknadio štetu na prvoj lađi, izbegao gnev naroda i još zaradio preko cene koju mu je Miloš odredio. Potom je džakove sa novcem natovario na sanke i zaputio se u Bukurešt, da novac pretvori u veoma unosnu robu tog vremena, so. Tu je čuo da neki baron ima soli za prodaju, a da je u besparici. Prvih milion i po kilograma kupio je po baronovoj ceni, a pošto je isplatio robu, rekao mu je:
– Kupio bih još toliko, ali paru jeftinije po kilogramu.
Ne želeći da ispusti dobru mušteriju, baron je pristao. Miša je isplatio i tu količinu i opet se obratio prodavcu, ali je sada tražio da mu se cena spusti za još dve pare po kilogramu soli. Baron je isprva bio zaprepašćen, ali je na kraju pristao, shvativši da je nasamaren – so za prvobitnu cenu više nikom nije mogao da ponudi. Tog trenutka, obrćući novac kneza Miloša koji je dobio za žito, Miša Anastasijević je već zaradio toliko da se mogao smatrati bogatašem.
|
Učitelj u desetoj |
