S obzirom na to da se Ukrajina suočava sa velikim budžetskim manjkom u sledeće dve godine, Evropska komisija predložila je korišćenje 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine za podršku beskamatnom zajmu Kijevu, uz garanciju država članica bloka.
Ali, Belgija, država domaćin klirinške kuće koja drži zamrznuta sredstva, uzdržava se iz straha od odmazde Moskve – pravne ili druge.
Ukrajinu čeka oštra zima, a verovatno će uslediti još. Tokom sledeće dve godine, ratom razorena zemlja suočava se sa rupom od 65 milijardi dolara u svom budžetu, prema najboljim procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Tramp nije izdvojio nova sredstva za Ukrajinu
Gotovo dve trećine rastegnutog budžeta zemlje trenutno ide na finansiranje onoga što je postao mukotrpan rat iscrpljivanja kako bi se sprečilo rusko napredovanje. Svakodnevne potrebe ukrajinskih građana – uključujući penzije i plate u javnom sektoru – uglavnom se pokrivaju stranom pomoći zapadnih saveznika.
Od povratka predsednika Donalda Trampa na dužnost u januaru, SAD – ranije najveći pojedinačni pristalica Ukrajine – nije izdvojio nova sredstva za Ukrajinu, prisiljavajući Evropu da se bori kako bi popunila prazninu u vojnoj i humanitarnoj pomoći.
I dok je Evropska komisija obećala mobilisati do 100 milijardi evra za Ukrajinu kad sledeći budžet EU počne 2028. godine, pronaći načine da se novac nastavi dostavljati u Kijev do tada nije bilo lako.
“Euroclear” upozorava EU da bi plan zamrzavanja ruske imovine mogao dovesti do viših troškova zaduživanja
Što nas dovodi do problema sa 300 milijardi dolara. Godinama je ruska centralna banka ulagala svoje devizne rezerve u inostranstvu u obveznice i druge hartije od vrijednosti. Ta imovina sada stoji zamrznuta u bankama i klirinškim kućama u Evropi i šire, imobilisana pod zapadnim sankcijama otkako je započela potpuna ruska specijalna vojna operacija 2022. godine.
Od tada je Evropa podeljena oko toga šta učiniti sa tim sredstvima. Francuska i Nemačka su se protivile ponovljenim pozivima Bajdenove administracije, Poljske te baltičkih i nordijskih država da zaplene tu imovinu kako bi finansirale borbu Ukrajine protiv Rusije.
Kao državna imovina, ta imovina – koju Rusija još uvek poseduje, čak i ako je ne može dirati – imuna je na zaplenu prema međunarodnom pravu. Moskva je jasno dala do znanja da će pokrenuti hitne pravne mere protiv bilo kakvog takvog poteza, verovatno zaplenivši nepoznati iznos zapadne imovine koju je Rusija zamrznula u znak odmazde, prenosi “France24”.
