commoswikipedia.org/Ivan Fyodorov
Nacionalna baština na udaru nemara

Novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji pravi je beketovski junak. On čeka, njega čekaju. Niti će on dočekati, niti će drugi dočekati njega. Mogao bi Zakon da napravi pravu pozorišnu karijeru, da se popne na scenu, pa da odigra i vidljive i nevidljive likove iz poznate drame „Čekajući Godoa“.

A dok mi svi čekamo da se nešto promeni, ćirilica čami na sudskim spisima i u vežbankama u osnovnoj školi. Uprkos tome što je obavezna u obrazovnom sistemu, drugo pismo, latinica, uporno pobeđuje u upotrebi. Na ulicama nas zapljuskuju latinični natpisi. Za dvadeset godina ćirilicu će svi znati, ali je niko više neće upotrebljavati ako nastavimo ovim tempom. Država nema razvijen plan o zaštiti sopstvenog pisma, a čini se da se i ne trudi da nešto promeni.

Borbu za očuvanje srpskog pisma i jezika godinama je vodio i istaknuti književnik i istoričar književnosti Dragan Hamović, koji je nedavno podneo neopozivu ostavku na mestu savetnika ministra kulture. Skoro tri godine trudio se iz petnih žila ne bi li ukazao koliko je važno da jedna država čuva svoj jezik. Ali, nije uspeo. Nacrt novog Zakona već dve godine se šeta između ministarstva i poslanika. Strategija razvoja kulture je, čini se, poslednja rupa na svirali Vlade Republike Srbije.

– Odlazim nezadovoljan zbog činjenice da sistemski predlozi Ministarstva, kao što su Strategija razvoja kulture ili inicijativa o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, već skoro dve godine čekaju na usvajanje, bez obzira na snažne razloge koji su dolazili iz stručne i šire javnosti. Strategija naznačuje okvire uravnotežene nacionalne kulturne politike, a to je akt koji se godinama neopravdano odlaže i sklanja sa dnevnog reda. Slično važi i za predložena rešenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma kojima se preciznije određuje prostor korišćenja i oblici zaštite srpskog jezika i ćirilice te stvaraju pretpostavke da se konačno zasnuje srpska jezička politika, koju praktično nemamo od raspada zajedničke države. Bez takvih iskoraka nema nam ni održanja ni napretka, nego samo dalje dezorijentacije i kulturne kolonizacije, koje su na delu suviše dugo i gotovo nesmetano – naveo je Hamović u svojoj ostavci.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević izrazio je veliko žaljenje zbog ove ostavke i naveo da je i sam veoma razočaran što do promena ne dolazi već godinama.

– Država mora da vodi računa o autentičnom izrazu svog identiteta i kulturnog jezgra ovog naroda, a to je ćirilica – istakao je Vukosavljević za medije.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti podržao je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Predlogom ovog zakona predviđeno je i da vlada formira Savet za srpski jezik, devetočlano telo koje bi se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, staralo o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma. Takav Savet bi se borio za ćirilicu, ali nema zakona na osnovu koga bi bio formiran. I tako se začarani krug ne prekida, a ćirilici preti istrebljenje.

Poreske olakšice

U predlogu izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, ćirilica je određena kao matično, a latinica ima status pomoćnog pisma. Komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da se odvija na ćirilici. Zakon će se odnositi i na obrazovne i naučne ustanove i medije čiji je osnivač država, kao i na medije sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama.

Novi zakon trebalo bi da uvede poreske olakšice za izdavače novina i knjiga koji svoja izdanja štampaju na ćirilici. Olakšice su planirane i za firme koje se odluče da svoj naziv odštampaju i istaknu na ćirilici.

Sporne table u Vukovaru

Srbi su, po svemu sudeći, gde god da žive ugroženi kada je reč o upotrebi ćiriličnog pisma. Uprkos tome što hrvatski Ustav predviđa pravo svim nacionalnim manjinama, pa i Srbima, na upotrebu svog jezika i pisma, u Vukovaru se nedavno pobunila grupa ljudi zbog ćiriličnih tabli navodeći da je to nastavak velikosrpske politike. Funkcioner SDSS Milorad Pupovac na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava u Saboru istakao je da se nigde u Hrvatskoj ne poštuju prava nacionalnih manjina.

Sutra – Borba za srpsko pismo (2): Pomodarstvo će nam doći glave