commons.wikimedia.org
Reformator: Vuk Stefanović Karadžić narodni jezik prilagodio književnom

Miodrag Kojić, potpredsednik Udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“, jasan je u stavu da je ćirilica u teškom položaju koji moramo svi kao društvo da promenimo.

– Kao pojedinci ne treba da se bojimo da koristimo ćirilicu, a stičem utisak da postoje oni koji ne žele da budu Srbi, nego se izjašnjavaju kao Jugosloveni ili se dodvoravaju susednim nacijama, pa stvaraju neku lošu atmosferu da je sramota koristiti ćirilicu. Mnogi, iako se ne stide svog identiteta, izbegavaju da koriste ćirilicu jer osećaju podsvesno da se na to gleda kao na nešto manje vredno. Svi koji su ponosni na to što su Srbi tretirani su kao da je to nešto retrogradno i rigidno. Stvara se atmosfera da je biti nacionalista, odnosno voleti i poštovati svoju državu, kulturu, istoriju i jezik sramota – objašnjava za „Vesti“ Kojić.

On dodaje da smo nemarni i da je to jedan od razloga zbog kojih se identitet zatire.

– Ništa nam nije važno, koncentrisani smo samo na materijalno ugledajući se na Zapad. Kada je u pitanju država, važno je da se zauzme stav i da se konačno usvoji novi zakon. Mi trenutno imamo na snazi Zakon iz devedesetih godina, u kome upotreba srpskog jezika i pisma nije do kraja definisana i opisana – objašnjava Kojić.

Kako dodaje, posebno je značajan problem podele srpskog jezika koja postoji već godinama.

– Stalno se meša službena i javna upotreba jezika. Mislim da smo jedini narod koji ima tako veštačku podelu. Predlog Zakona iza kog stoji i Dragan Hamović, i ministar kulture, i svi mi koji držimo do svog jezika i svog pisma ima za cilj, između ostalog, upravo da reši to pitanje podele jezika na javni i službeni. U trenutnom zakonu ćirilica je ostala da čami u getu države, odnosno u službenoj upotrebi. To se odnosi na državne organe, institucije i slično. Javna upotreba je ono što vidimo svakodnevno kada izađemo na ulicu: nazivi firmi, bilbordi, ono što gledamo u medijima i na televiziji. Akademik Radomir Lukić je govorio da je takva podela jezika veštačka i ja se sa tim slažem. Javna upotreba je sve ostalo, a to je ostalo potpuno van zakonskog okvira – rekao je Kojić.

Skupština je ta koja mora da odluči da li želi da očuva jezik i pismo ili ne želi.

– Stičem utisak da nema političke volje da se to reši. Osim vlasti, i mediji su ti koji imaju veliki uticaj i mogli bi mnogo da urade što se tiče ćirilice, ali se to nažalost ne dešava – zaključuje sagovornik „Vesti“.

Tehnologije ne guše pismo

Kojić navodi da se često kao izgovor za neupotrebljavanje ćirilice koriste savremene tehnologije koje ne prepoznaju ćirilicu kao pismo.

– To jednostavno nije tačno! Danas je veoma jednostavno da svoje pametne telefone podesimo tako da koriste naše pismo, a isto tako i računare. To nam neće ugroziti položaj u savremenom svetu i ne koči nas da idemo ukorak s vremenom – objašnjava Kojić.