Z. Marjanović
Duhovna nagrada ispunila srce

Čačanin Joviša Plazinčić (71) prvi je Srbin koji je peške i bos, stazama Svetog Save, stigao do Hilandara. Put od 800 kilometara prešao je za 15 dana.

Joviša je vernik, kako kaže, od kako zna za sebe. Odan je svojoj veri, Isusu Hristu i pravoslavlju i osim što živi po pravilima koje je propisala vera, želeo je, i u otome uspeo, da svoja verska osećanja potvrdi pokloničkim putovanjima do manastira Hilandar.

Podrška supruge

– U Hilandar sam do sada putovao šest puta – prva tri puta sam išao autobusom, ali mi to nije bilo dovoljno, pa sam odlučio da pešačim do srpske Svete Gore u Grčkoj. Bilo mi je 50 godina kada sam prvi put otišao pešice do Hilandara. Još u toku tog putovanja odlučio sam da sledeći put, stazama Svetog Save, od manastira Studenica do Hilandara hodam bos – objašnjava Čačanin kako se i zbog čega odlučio na ovo podvižničko putovanje.

Do sada je tim putem, punim izazova i opasnosti, hodalo na desetine vernika, ali je Joviša prvi Srbin koji je svih 800 kilometara prepešačio bosonog.

Za putovanje bez obuće Joviša se pripremao veoma dugo. Danima je pešačio između Čačka i Ovčarsko-kablarskih manastira i kada je osetio da je fizički i psihički spreman krenuo je put Grčke.

– Nije bilo lako, ali je iskustvo neverovatno i služi čoveku da preispita sebe i svoja verovanja. Najveću podršku na putu ispunjenom bolom, žuljevima i ranama koje su krvarile, pružila mi je supruga Evgenija. Ona je stalno bila uz mene i hrabrila me da uspem u onome što sam naumio – priča naš sagovornik.

Već posle nekoliko dana pešačenja pojavili su se žuljevi i bolovi su, priznaje Joviša, bili strašni.

Podrška: Sa suprugom Evgenijom

Put pun izazova

– Spavali smo u manastirima, u šatoru pored puta, i u vatrogasnim domovima. Dnevno sam pešačio po 50 kilometara, a uveče mi je rane na nogama alkoholom i propolisom čistila Evgenija i mazala ih ovčjim lojem kako bi što pre zacelile – prepričava Čačanin detalje svog putešestvija do Svete Gore.

Priznaje da mu je put bio težak i pun izazova, ali ne krije ni da je presrećan što je jedini Srbin koji je napravio ovakav podvig.

– Jeste bilo veoma naporno i bolno, ali nagrada je ogromna. Naravno, nije reč o materijalnoj, već o duhovnoj nagradi koja mu za ovakve napore sledi. Put je, zapravo, prilika za čoveka da upozna sebe, svoje duhovne vrednosti i istinu, a u tome i jeste suština svakog podvižništva – ističe Joviša.

Život između dve Svete gore

Joviša Plazinčić je, inače, pravnik po struci i danas penzionerske dane provodi u svojoj vikendici, smeštenoj među manastirima u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Zato za sebe i kaže da živi između dve srpske Svete gore – one u Grčkoj i ove u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Ovde uživa u penzionerskim danima

Osvajač planinskih vrhova

Iako je Joviša „rastrošio“ osmu deceniju života, i dalje je veoma vitalan. Među planinarima poznat je kao čovek koji je osvojio mnoge planinske vrhove, među njima i Monblan, a sada uglavnom pešači vrletima Ovčara i Kablara i posećuje manastire. A posle putešestvija do Svete gore planinaska bespuća iznad Ovčar banje mu, kaže, liče na malo ozbiljnije održavanje kondicije.