Neko bi trebalo da javi Ujedinjenim nacijama da Dejtonski mirovni sporazum u obliku kakav je potpisan više ne postoji i da je najpametnije rasformirati Bosnu. U suprotnom, agonija će trajati još veoma dugo, ovako, u intervjuu za “Vesti”, komentariše aktuelnu situaciju u BiH, Biljana Plavšić, prvi posleratni predsednik Republike Srpske.
Šta su Srbi dobili, a šta izgubili za ovih četvrt veka Dejtonskog sporazuma?
– Na prvom mestu dobili su mir, prekid rata, a drugo, ništa manje važno, dobili su svoju državu. Verujte, niko od Srba u Bosni to nije mogao ni da sanja mada sam se pre rata naslušala i muslimana i Hrvata koji su priželjkivali svoje države. Srbima tada ni u mislima nije bilo stvaranje samostalne države mada su, objektivno, na to imali najviše prava. Ne zaboravimo da su Srbi pre Drugog svetskog rata bili većinsko stanovništvo u BiH i da su zahvaljujući Nezavisnoj državi Hrvatskoj, ubistvima i progonima, spali na 32 odsto. Ne postoji srpska porodica u Bosni koja nema neku žrtvu iz tog rata. To se potpuno zaboravilo.
Koliko je Republika Srpska zadržala te oznake državnosti s obzirom na to da su joj u međuvremenu oduzete mnoge nadležnosti?
– To i jeste najveći problem. Dejtonski sporazum je predviđao isključivo nekoliko nadležnosti za BiH: trojno Predsedništvo i samo tri ministara: spoljnih poslova, ekonomskih odnosa i za civilna pitanja. U međuvremenu su Srpskoj oduzete nebrojene nadležnosti uključujući i one ključne za svaku državu, a to su postojanje vojske i sudstva. Kada su stavili pred mene Dejtonski sporazum, prvo što sam uradila bilo je da pogledam imamo li još vojsku. Tada smo je imali.
Za te promene Srbi krive dosadašnje visoke predstavnike u Bosni?
– Visoki predstavnici su zaista sugerisali šta da se radi. Moguće i da je Amerika igrala dvostruku igru s jedne strane nudeći sporazum koji je prihvatljiv za sva tri naroda, a s druge “aminujući” razne modifikacije tog sporazuma. Međutim, na svaki gubitak nadležnosti, svoj potpis su stavili i srpski predstavnici. Nažalost, svi dosadašnji predstavnici Srba u zajedničkim institucijama zapravo su uvek gledali isključivo svoje interese i da imaju koristi od tih funkcija.
Istovremeno, većina političara iz RS tvrdi da je Bosna potpuno nefunkcionalna?
– A kako može da funkcioniše uz toliku administraciju? Izvornim Dejtonskim sporazumom bilo je predviđeno postojanje tročlanog predsedništva i saveta ministara sa samo tri ministara. Danas je to Vlada sa najmanje 15 resora, sa punim kancelarijama zamenika i pomoćnika, savetnika, kompletnih službi. A onda to isto imate i na nivou entiteta. Sumnjam da bi i mnogo bogatije države opstale uz toliko finansijsko opterećenje administracije. Zbog toga Bosna danas i postoji samo na papiru.
Na podeli BiH insistira i Milorad Dodik. Da li je to najbolje rešenje?
– Iskreno, ne vidim bolje. Reč je o sistemu koji je toliko izbušen da takva tvorevina više ne može da funkcioniše.
Možda je razlog što i dalje svi u Bosni “sanjaju” predratne snove?
– Sve je povezano, ali finansijska strana je najznačajnija. U BiH je izgrađena takva piramida vlasti koja je finansijska rupa bez dna.
Može li nešto da se učini da bi ta država ipak opstala?
– Sada je kasno. Da se reagovalo ranije možda je bilo neke šanse da se spasi država, ali ovako sumnjam. Srbima je bilo najpametnije da su na vreme reagovali i zatražili vanrednu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj bi kazali da izvorni Dejtonski sporazum više ne postoji, a onda to argumentovali činjenicama. Ali, plašim se da bi nam tamo rekli da nemamo razloga da se bunimo zato što su naši predstavnici podržali svaku od tih promena. To je problem.
Može li Dodik nešto da promeni kao član Predsedništva?
– Njega sam ja predložila za premijera i verujte on je najbolji izbor za Srbe i trenutno glavna brana daljem urušavanju srpskih interesa u Bosni. Zbog toga mu želim dobro zdravlje, jer će taj proces razgradnje trajati ili dok se sistem potpuno ne uruši ili dok se stvari ne vrate na pređašnje stanje.
Ali i pored tolikog autoriteta trebalo je 13 meseci da se oformi nov savet ministara?
– Tako je namerno urađeno, jer svi ti ljudi koji su vodili sva ta silna ministarstva na nivou BiH, a zatim i njihovi saradnici, svima je odgovaralo da sebi produže mandat, a to znači i svoj status i primanja.
Da li bi raspad Bosne značio i nov rat?
– Uverena sam da su sva tri naroda u Bosni sada mnogo iskusniji, sećanja na taj krvavi sukob još nisu izbledela i zbog toga će biti mnogo oprezniji ukoliko dođe do podele zemlje.
Hteli su da me ubiju
Nije li apsurdno da se za poštovanje Dejtonskog sporazuma zalažu mnogi koji ga prvobitno nisu prihvatali?
– Mene su zbog tog sporazuma hteli da ubiju, postoje dokazi o tome. Činjenica da je nekima trebalo toliko vremena da shvate značaj izvornog Dejtona govori o tome koliko smo kao narod naivni, da ne upotrebim drugu reč. Posebno kada to dolazi od onih koji su me svojevremeno nazivali izdajnikom i mnogim gorim izrazima.
Alijin testament
SDA je nedavno usvojila deklaraciju kojom se faktički priziva unitarna Bosna. Da li ste iznenađeni?
– To nije nikakva novost. Pod pokroviteljstvom Bakira Izetbegovića je i doveden toliki broj mudžahedina u Bosnu. Istovremeno, on nikada nije odustao od toga da testament svog oca Alije, njegovu Deklaraciju, sprovede u delo, na ovaj ili na onaj način. Podsetiću da je ključna odrednica iz te Deklaracije da će Bosna biti džamahirija onog trenutka kada muslimani imaju više od 51 odsto stanovništva u BiH.
