Tanjug
Epidemiolog Branislav Tiodorović

Doktor Branislav Tiodorović poneo je na grudima Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena, kojim ga je za zasluge tokom borbe na suzbijanju zarazne bolesti COVID-19, povodom 11. novembra, Dana primirja u Velikom ratu, odlikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Doktor Bata, kako ga zovu Nišlije, posvetio je život borbi protiv epidemija, a prva sa kojom se suočio bila je epidemija velikih boginja, pre skoro pet decenija. Ove godine je kao penzioner prihvatio da nastavi bitku sa novim virusom u Kriznom štabu za borbu protiv korona virusa. Aktivan je i kao predsednik Saveta za zdravlje grada Niša i specijalni savetnik niškog Instituta za javno zdravlje. Dobitnik je nagrade za životno delo Podružnice Srpskog lekarskog društva u Nišu 2017. godine.

Od pojave virusa u Srbiji, krajem zime, često je „lice sa malih ekrana“. Obaveštava i edukuje građane kako da se sačuvaju od korona virusa, nikad se u javnosti ne pojavljuje bez maske, karakteristične po posebnom filteru, dajući tako lični primer zaštite. Mnogi tvrde da su njegova predviđanja najtačnija, a pre mesec dana je on bio taj koji je ukazao da je već stigao novi veliki talas epidemije.

– Mislim da moramo biti svesni, treći talas je u toku. Ne da ga očekujemo, već je krenuo. Vidimo da taj broj pozitivnih i obolelih raste, nažalost i umrlih, i ima povećanja koje smo predvideli za prvu polovinu oktobra – rekao je u drugoj nedelji oktobra.

Ovaj stručnjak je, inače, još u septembru upozorio da Srbiju čeka težak novembar. Krajem oktobra je rekao da će u roku od desetak dana doći do skoka zaraženih, što se i desilo, a početkom ovog meseca ocenio da će biti teško i u decembru.

– Važno je da se svako pozove na svoju savest i ponaša se odgovorno, kao što to čini 80 odsto ljudi, koji poštuju mere – poručio je građanima.

Dr Branislav Tiodorović je rođen je 1949. godine u Vranju, gde je završio osnovnu školu. Otac Drago bio je oficir JNA rodom iz Podgorice, a majka Evica domaćica. Rastao je sa sestrama bliznakinjama, a pošto je otac zbog posla često bio na putu, majka je brinula o deci. Osnovnu školu je završio u Vranju, a kao dečak je često tokom raspusta odlazio kod rodbine u Crnu Goru.

Zbog očeve službe, Tiodorovići su se preselili u Niš, gde je završio gimnaziju kao odličan đak. Planirao je da posle srednje škole upiše Mašinski fakultet, ali kako je desetak njegovih školskih drugova i drugarica iz razreda otišlo na Medicinski fakultet, rešio je da i on pođe za njima. Diplomirao je sa ocenom 8.58, a sa epidemiologijom se sreo još kao student, kada je 1972. godine bio angažovan u borbi protiv velikih boginja. Potom se zaposlio kao epidemiolog u Zavodu za zaštitu zdravlja. Doktorat iz epidemiologije je, između ostalog, spremao i u Parizu, a imao je stipendiju ne samo svoje svoje zemlje, tada Jugoslavije, već i francusku. Tamo je upoznao čuvenog doktora Lika Montanjea, dobitnika Nobelove nagrade za otkriće HIV.

Dr Tiodorović je tokom karijere bio i direktor Zavoda za zaštitu zdravlja u Nišu, direktor niškog Kliničkog centra, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju. Slavi Aranđelovdan, a kad odlazi u Podgoricu, gde živi jedna od njegovih sestara, kaže da uvek svrati u manastir Ostrog. Njegova supruga Jelica je iz Šapca, a takođe je lekar, specijalista dermatovenerolog. Venčali su se vrlo mladi, kada je Tiodorvić bio na četvrtoj, a ona na drugoj godini fakulteta. Imaju ćerku i sina, a vrlo su vezani za unuke. Ćerka je krenula stopama roditelja i kao doktor je vrlo priznata u zemlji i inostranstvu, a sin je ekonomista.