Vladimirka Šukurma (30) diplomirani inženjer poljoprivrede, smer voćarstvo i vinogradarstvo, odlučila se da borovnicu koja raste u brdsko-planinskim predelima zasadi u rodnom selu Liješću u opštini Brod na severu Republike Srpske. Pre dve godine podigla je plantažu sa pet stotina sadnica borovnice i prošle godine ubrala 280 kilograma prvih zrelih plodova šumskog voća koje na ovim prostorima nije nikada raslo, pa čak ni u saksijama. Nedvno je organizovana prva berba zrelih plodova i sedmoro berača ubralo je 150 kilograma ovih šumskih plodova. Berba se nastavlja skoro mesec dana a za sada Vladimirka Šukurma ima mnogo razloga za zadovoljstvo svojom investicijom i njezinim rezultatima.
– Prezadovoljna sam kvalitetom ubranih plodova, jer su krupni i slatki a na ovu količinu od 150 kilograma bilo je svega pet kilograma škarta. Verujem da ćemo i za sledeća dva-tri branja imati kvalitetne plodove kojih bi po količini trebalo biti i više nego u prvoj berbi. Do sada sam ugovorila kompletnu prodaju borovnica iz prve berbe a očekuje nas još najmanje dva-tri branja plodova ističe Vladimirka.
Zanimljivo je kako je ona došla na ideju da u ravničarskoj Posavini zasadi ovo vrlo cenjeno šumsko voće. Tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od svojih kolega i poznanika čula je da je borovnicu moguće uzgajati i u ravničarskim krajevima, iako je ona prvenstveno grm brdsko-planinskih krajeva. Prikupila je dosta informacija iz knjiga, sa društvenih mreža i iz kontakata sa ljudima koji već uspešno uzgajaju borovnicu i odlučila da to svoje znanje pokuša preneti u zemlju u koju se uglavnom siju poljoprivredne kulture žitarica i povrća, ali sve češće i voća, u prvom redu šljive. Kako nije imala zaposlenje u struci, saznala je da u Republici Srpskoj daju podsticaje mladim inženjerima poljoprivrede koji su bez posla kako bi sami započeli neki posao koji bi im omogućio egzistenciju. Vladimirka Šukurma je posle svega rešila da pokuša sa borovnicom.
– Za mnoge u okolini gde živim to je izgledalo kao avantura sa neizvesnim završetkom, jer naši ljudi, pogotovo stariji, bave se tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom nenavikli na bilo kakav rizik i novinu. U početku su svi bili skeptični, i u porodici, ali i u okruženju. Moj projekat uzgoja borovnice dobio je podršku nadležnih institucija Republike Srpske sa 38.000 konvertibilnih maraka, odnosno oko 19 hiljada evra. Nabavila sam sadni materijal a prethodno je urađena analiza zemljišta i pokazalo se zaista da kod nas nema blago kiselog zemljišta u kome raste borovnica. Iskreno da kažem, kada smo ozbiljno krenuli u ovaj posao uz podršku moje porodice, ali i prijatelja pa i komšija, malo sam strahovala šta će se dogoditi na kraju. Posle sadnje u pripremljeno zemljište sa tresetom uvezenim iz češke, raznim đubrivima i sečkom i drvenim usitnjenim materijalom, trebalo je obezbediti redovno snabdevanje vodom. I tu nas je čekalo iznenađenje, jer voda koju smo dobili kopajući bunar za ove namene, nije odgovarala borovnici pa smo se preorijentisali na gradsku vodovodnu mrežu i tom vodom uz razne dodatke zalivamo sadnice. Uz obezbeđenu vodu i prihranu, trebalo je sve to pokriti mrežom pa je i to bila dodatna investicija od skoro 10 hiljada KM pojašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede voćarskog i vinogradarskog smera Vladimirka Šukurma.
Posla je bilo dosta a njoj su u svemu pomagali otac Miroslav, majka Slavojka, sestre Vedrana i Kristina, suprug Zoran, ali i rodbina i komšije. Prva godina kada je borovnica rodila bila je potvrda da je ona na pravom putu do cilja da obezbedi posao za sebe na dužu stazu i da u sledećih pet do 10 godina njezina porodica živi od proizvodnje borovnica. Pravi nagoveštaj toga je 280 kilograma borovnica ubranih prošle godine i sve to je uspela da proda po ceni od 18 KM ili devet evra po kilogramu. Kada se čulo za njezinu plantažu borovnica, stigle su pohvale i narudžbe sa svih strana, tako da ona uopšte ne brine za plasman svojih proizvoda, pogotovo što se u Bosni i Hercegovini uzgojem borovnice bavi mali broj ljudi, tako da sve što stigne do potrošača nije dovoljno za sve veće interesovanje i potrebu stanovništva.
– Moja je namera da postepeno širimo površine pod borovnicom i da mi to postane osnovni posao i izvor prihoda za život moje porodice u kojoj je pored supruga Zorana i osmomesečni sin Aleksa kaže s osmehom Vladimirka Šukurma.
Zbog toga se nada da će ova godina biti još bolja nego prošla a slabija od sledeće i sve tako redom . Dobar temelj stekla je školovanjem a sada na njemu gradi i svoju i egzistenciju svoje porodice, ne zaboravljajući ni jednog trenutka veliku podršku roditelja, sestara, supruga, rodbine i prijatelja na ovom pionirskom poslu u ovim prostorima brodske opštine.
Malo poznata borovnica
– Borovnica traži blago kiselo zemljište, da tlo bude propusno i da se na njemu ne zadržava voda kao u zemljištu u kome ima gline. Treba joj stalno zalijevanje a interesantno je da borovnica na korenu nema korenske dlačice, nego kroz simbiozu (životnu zajednicu) sa gljivicama organizuje prihranu iz tla. Ona u normalnim uslovima ima životni vek oko 40 godina, što govori da može biti vrlo korisno i isplativo ulaganje u njezino podizanje i uzgoj. Za njezino oprašivanje potrebne su pčele kojih prošle godine nije bilo i zbog kiše u vreme cvetanja. I tu postoji zanimljivo rešenje na koje sam se odlučila a to je da nabavim solitarne pčele koje nemaju košnice, ne žive u zajednicama i ne roje se. One žive pojedinačno i nazivaju ih i divljim pčelama a gnezda prave pojedinačno u zemlji, rupama na drveću ili barskoj trsci ističe Vladimirka Šukurma.
