U vreme korone, rata u Ukrajini, sankcija i energetske krize koja potresa Evropu i ceo svet, naši ljudi, od Amerike do Australije, iako i sami suočeni s brojnim problemima i otpuštanjem s posla, ne zaboravljaju nevoljnike u rodnom kraju, a donacije dobrotvora iz dijaspore redovno i skoro svakodnevno stižu i u Rašku oblast – Sandžak: odličnim đacima pešacima, siromašnima, bolesnima, starima, usamljenima, zaboravljenima.
Da se sirotinja s Peštera, Golije, Rogozne, severa Crne Gore i iz Novog Pazara ponovo raduje ovoga puta pobrinuli su se: članovi Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha u Švajcarskoj, porodica Antonijević iz dalekog Perta u Australiji i anonimni donator iz Luksemburga.
Najvredniju donaciju, u iznosu od 300 evra (oko 35.000 dinara), još sredinom avgusta u ovaj kraj poslali su članovi Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha, predvođeni predsednikom Milomirom Ilićem i njegovom suprugom, blagajnicom Gordanom, koji su obradovali siromašnu porodicu Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru.
Svojih 300 dolara porodica Antonijević iz Perta namenila je (po 100 dolara), usamljenom i bolesnom starcu Dušimiru Vuksanoviću, jedinom žitelju zabite Pačevine na Goliji, supružnicima Dilji i Milanku Drobnjak iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni i Mihriji Murić, samohranoj majci iz sela Stup u opštini Rožaje.
Vrednu donaciju od 100 evra poslao je i anonimni donator iz Luksamburga, rodom iz ovih krajeva, koji je želeo da uoči zime pomogne siromašnoj porodici Baždar iz Sjenice.
– Bliže se snegovi i mrazevi, a mi, iako su nam dobri ljudi sagradili novu kuću, još živimo u trošnom kućerku sklepanom od kartona, lima i blata jer nam sjenička distribucija tri godine ne da struju, po svemu sudeći, smrzavaćemo se i ove zime – ističe Slobodan Bandović, siromašni nadničar koji jedva prehranjuje suprugu Stanku, majku Mariju i decu Stefana, Radišu, Petra i Milicu.
On se do neba zahvaljuje dobrotvorima.
– Svaka pomoć zlata nam je vredna, kupićemo namirnice za zimu, a ostatak ćemo iskoristiti za lečenje sina Radiše koji još ima probleme s govorom, hvala beskrajno penzionerima iz Ciriha, bogu se molimo da ih čuva i nagradi njihovu dobrotu – poručuje Slobodan.
I starina Dušimir je veoma zahvalan na pomoći.
– Mene godinama dobri ljudi, mahom čitaoci “Vesti”, hrane, oblače i greju, da nije pomoći iz dijaspore, ne verujem da bi još bio u životu – priča teško bolesni(preživeo tri moždana udara) i polušlogirani starina Dušimir Vuksanović iz Pačevina na padinama Golije.
On govori šta će kupiti od dobijene pomoći.
– Kupiću lekove i namirnice, pokušaću i da izmirim deo duga za struju, hvala puno porodici Antonijević iz Australije, nisam ni sanjao da će mi pomoć stizati s kraja sveta – kaže ovaj usamljeni starina.
– Svi se sad trudimo da se što bolje spremimo za zimu, već posle prvog snega bićemo zavejani i danima odsečeni od sveta, da nije pomoći iz dijaspore ne bi mogli ni brašna da kupimo, hvala porodici Antonijević, bog im dao zdravlja i sreće – kaže Milanko Drobnjak iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni, jedan od retkih u ovom siromašnom kraju koji je ostao na svom kućnom pragu.
Sama sa sinovimima Enesom i Ernesom ostala je i Mihrija Murić iz zabitog sela Stup kod Rožaja koja, nakon smrti supruga Abdulaha, jedva prehranjuje i školuje svoje naslednike. Veliku pomoć godinama joj pružaju naši čitaoci s raznih strana sveta, baveći se najtežim muškim poslovima (najbolji drvoseča) i Mihrija se hrabro bori da preživi na surovoj planini. Donaciju iz Australije potrošiće da za zimu kupi koji džak brašna.
Sve četvoro odrasle dece bolesnog, siromašnog i nepokretnog Raha Baždara iz Sjenice: Elko, Ela, Safija i Sabaheta ima smetnje u razvoju, preživljavaju uz pomoć dobrih ljudi koji im kupuju hranu, lekove, odeću i ogrev. Donaciju anonimnog dobrotvora iz Luksamburga potrošiće za kupovinu uglja i drva, u ledenoj Sjenici, kaže najstariji Elko, najvažnije im je da im kuća bude topla, a da bi šporet stalno goreo pred svaku zimu potrebno im je bar 1.000 evra.
Borba za potomstvo
Uz Milanka Drobnjaka je supruga Dilja, koje je pre tri godine stigla iz Albanije. Želja im je da se, makar i u poznim godinama, ostvare kao roditelji i da bar malo poboljšaju život na napuštenoj i surovoj planini
Ogrev najvažniji
– Spasavaju nas godinama dobri ljudi,i ova donacija nam je spas, još malo pa ćemo imati dovoljno ogreva, za hranu ćemo se nekako snaći, tu je i narodna kuhinja u Sjenici – priča, uz veliku zahvalnost dobrotvoru, Elko Baždar.
