Tanjug/AP
Obaranje ruku: Žozep Borel i Aleksandar Vučić

Od Srbije se, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje usklađivanje sa spoljnom politikom Brisela, uključujući i najavljene sankcije protiv vlasti Belorusije, poručio je portparol unije Peter Stano.

Prethodno je i šef evropske diplomatije Žozep Borel izrazio očekivanje Brisela da Beograd deluje u skladu sa strateškim ciljem članstva u EU i ispunjava obaveze koje je preuzela u okviru procesa pristupanja, čime je stavljeno do znanja da će se ubuduće imperativno od Srbije tražiti da prati uputstva i ispunjava zadatke ukoliko želi članstvo.

Vesnik tog „usklađivanja“ na spoljnopolitičkom putu je pridruživanje Srbije deklaraciji EU o Belorusiji, ali i odustajanje od vojnih vežbi Slovensko bratsvo naše vojske s beloruskim i ruskim jedinicama na poligonu kod Bresta.

Beogradski mediji navode da je iza političkih kulisa bilo i jačih pritisaka, odnosno pretnji Nemačke da će uvesti sankcije Srbiji ukoliko prisustvuje vojnim vežbama.

Analitičari u Srbiji, međutim, različito gledaju na ova dešavanja. Jedni smatraju da se Srbiji upućuju konkretni zahtevi, dok je termin pristupanja EU potpuna nepoznanica, dok drugi to vide kao uobičajenu proceduru koju su prošle sve zemlje na putu pridruživanja.

Američki pritisak

Da Srbija nije samo pod evropskim, već pod velikim pritiscima sa svih strana, za „Vesti“ ukazuje politički analitičar Milan Nikolić.

– Američki žestoki pritisak ogleda se u činjenici da je srpska delegacija predvođenja predsednikom države Aleksandrom Vučićem otišla da razgovara o ekonomskim pitanjima, a da su je tamo dočekale druge teme, poput Bliskog istoka – kazao je Nikolić, ocenivši da je dobro što se na kraju na pregovaračkom stolu nije našlo ništa vezano za status Kosova.

Nervoza u Moskvi

Naš sagovornik ukazuje i na „nervozu“ Moskve koju on vidi u krajnje neobičnom i neprikladnom komentaru portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove o američkom sastanku Beograda i Prištine, ali i na ponašanje Brisela.

– EU ozbiljno pomaže Srbiji ne samo kreditima, već daje i pomoć. Međutim, povremeno kao da izgube interes za naše područje, a onda kad SAD intervenišu i Brisel se seti da treba da budemo deo njihovog kluba. Onda traže da usklađujemo spoljnu politiku sa EU iako je pitanje da li i kada ćemo postati članica ove zajednice. To je nepristojno jer Srbija nije deo EU i ima pravo na svoje državne interese i održavanje odnosa s Rusijom i Kinom – kaže Nikolić.

Uplitanje u krizu u Ukrajini

U diplomatskim krugovima se čuju spekulacije da Brisel s Nemačkom priprema još zahteva za Srbiju čije ispunjenje slabi uticaj Rusije i Kine ne samo u zemlji već i u regionu. Prema ovim izvorima, mogao bi da usledi zahtev da Srbija podrži odluke i mere EU koje se odnose na Moskvu i Peking. To bi moglo da se odnosi, ne samo na belorusku, već i krizu u Ukrajini, ali i sankcije koje je EU uvela Rusiji.

Kina i Rusija u drugom planu

Analitičar Dejan Vuk Stanković ne vidi ništa neobično u evropskim zahtevima da Srbiji da sledi međunarodnu politiku EU.

– Sve zemlje koje su išle putem do članstva u EU usklađivale su spoljnu politiku, pa je i Srbija znala šta sve to podrazumeva. Prostor da se radi drugačije ne postoji ako evropski klub ima svoja pravila i ako idete ka ovoj zajednici morate da ih poštujete – tumači Stanković za „Vesti“.

On objašnjava da ako je strateški cilj Srbije članstvo u EU, Kina i Rusija su u drugom planu, a ukoliko nisu, onda treba naći sopstveni put i na njemu istrajavati.

– Evropski šef diplomatije Žozep Borel sledi poruke iz evropskih integracija, a da li ćemo ostati na tom putu i kada ćemo se usklađivati sa Briselom, zavisi i kvalitet i brzina našeg ulaska u ovu zajednicu – ističe naš sagovornik.

Stanković ugostiteljskim rečnikom pojašnjava da ni za jednu zemlju koja pretenduje da bude deo EU ne postoji „a la kard“ izbor, već „pun meni“, od predjela do deserta, pa kako je kazao, „možemo i ne moramo“.

Posao za diplomate

Dejan Vuk Stanković kaže da su pitanja poput Belorusije i Hezbolaha posao za naše diplomate, a prioritet je da Srbija ispunjava obaveze koje je preuzela kad je krenula putem ka EU. On ističe da u evropskim integracijama nema spoljnopolitičkih izleta.