Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić ocenio je za RTS da je odluka ruskih vlasnika da pristanu na prodaju 56,15 odsto udela u NIS-u pozitivan korak ka rešavanju krize, uz očekivanje da će OFAC odobriti transakciju i time omogućiti nastavak stabilnog snabdevanja Srbije naftom i derivatima. Naglasio je da je ključni prioritet – brzo rešenje i očuvanje energetske bezbednosti države, bez obzira na to ko će biti kupac.
Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić ocenio je da je vest o spremnosti ruskih vlasnika da prodaju većinski udeo u NIS-u pozitivna, jer otvara put da se ponovo pokrene transport sirove nafte preko Janafa i da rafinerija ponovo radi punim kapacitetom.
“Obradovala nas je informacija da postoji potencijalni kupac i da je sadašnji većinski vlasnik pristao da proda većinski udeo svojih akcija. To je pozitivan korak ka rešavanju problema, jer će omogućiti ponovni transport sirove nafte Janafom i nastavak rada rafinerije punim kapacitetom. Naravno, sve zavisi od odobrenja američke strane, OFAC-a, da dâ zeleno svetlo za realizaciju ovog aranžmana, što je izuzetno važno za našu energetsku bezbednost i stabilnost i omogućava da tržište bude u sigurnoj zoni po pitanju snabdevanja naftnim derivatima. U svakom slučaju, očekujemo pozitivan ishod od OFAC-a za ovu transakciju”, navodi Kojčić.
Poreklo kupca nije presudno, važna je brzina rešenja
Na pitanje o potencijalnom kupcu, Kojčić naglašava da za Srbiju nije presudno odakle kupac dolazi – Evrope, Azije ili Bliskog istoka – već da se što pre obezbedi stabilno snabdevanje tržišta, iako rezerve trenutno obezbeđuju određeni period sigurnosti.
“Za nas je najbitnije da dođe do rešenja i da do tog rešenja dođe što pre. U ovom slučaju, manje je važno da li je kupac iz Evrope ili Azije. Daleko je bitnije da se nastavi stabilno snabdevanje našeg tržišta, iako postoje rezerve i imamo tu komfornu zonu još izvesno vreme, ali je ključno da se što pre nađe rešenje”, navodi gost Jutarnjeg programa.
Model plaćanja i sankcije: dogovor kupca, prodavca i OFAC-a
Govoreći o mogućnosti da novac od prodaje završi na zamrznutom računu, po modelu “Lukojla”, Kojčić ističe da će to zavisiti isključivo od dogovora kupca, prodavca i američkih vlasti.
“U našem interesu je samo da se što pre dođe do rešenja i da naftna industrija Srbije nastavi da radi nesmetano”, naglašava on.
Obavezne rezerve nafte: usklađivanje sa EU i dodatna sigurnost
Na jučerašnjoj vanrednoj sednici Vlade Srbije doneta je odluka da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će “Srbijagas” nastaviti da snabdeva tržište gasom i u budućnosti.
Kojčić objašnjava da pravila Evropske unije zahtevaju jasno razdvajanje snabdevača, distributera i transportera energenata. On ističe da je odluka Vlade korak ka usklađivanju sa tim regulativama, kako bi se postigla veća transparentnost i obezbedilo pouzdanije snabdevanje tržišta.
“Prema pravilima EU, neophodno je da snabdevač, distributer i transporter budu jasno razdvojeni. Ova odluka predstavlja usklađivanje sa EU regulativama kako bi se povećala transparentnost i obezbedila bolja snabdevenost tržišta. To je još jedan korak ka približavanju naše regulative Evropskoj uniji”, navodi Kojčić.
Interkonekcije i infrastrukturni projekti – ključ energetske sigurnosti
Komentarišući kritike na račun “Srbijagasa”, Kojčić podseća da su infrastrukturni projekti velike investicije i da se ne mogu realizovati za nekoliko meseci. Interkonekcije su, kaže, neophodne jer omogućavaju više izvora snabdevanja i veću energetsku sigurnost.
“To nisu projekti koji mogu da se završe za mesec ili dva. I najjednostavniji traju najmanje godinu do dve, dok složeniji mogu da potraju i duže. Naravno da je važno što pre izgraditi interkonekcije sa susednim gasnim sistemima, jer nam to omogućava da u svakom trenutku obezbedimo gas iz više različitih izvora. Posebno sada, kada je pod znakom pitanja snabdevanje sa ruske strane zbog dodatnih sankcija EU. Kada imate više mogućnosti snabdevanja, vaše tržište je energetski sigurnije. To važi ne samo u ovakvim situacijama — tehnički problemi mogu uvek da se pojave, a interkonekcije obezbeđuju rezervnu opciju i neprekinuto snabdevanje”, navodi on.
Kojčić dodaje da je, kada je reč o snabdevanju gasom, uvek važno imati dovoljne rezerve. Podseća da Srbija već ima podzemno skladište u Banatskom dvoru, koje se trenutno proširuje, ali naglašava da bi izgradnja još jednog skladišta obezbedila još veću sigurnost.
Obavezne rezerve nafte – usklađivanje sa EU i dodatna sigurnost
Vlada Srbije je na jučerašnjoj vanrednoj sednici usvojila i set predloga zakona iz oblasti energetike, zakona o nafti, o gasu i predloga zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa.
Kojčić objašnjava da se novi zakoni usklađuju sa pravilima Evropske unije.
“Prema pravilima Evropske unije, a ovi zakoni se usklađuju sa tim, obaveza je da imate 91 dan prosečne potrošnje prema prosečnom dnevnom uvozu ili 61 dan da imate u rezervi derivata za nesmetano snabdevanje tržišta prema prosečnoj potrošnji. Koji je od ova dva faktora viši, taj se uzima kao reper i tačka koliko treba da imamo rezervi”, navodi on.
Podseća da je Srbija još pre više godina započela formiranje obaveznih rezervi sirove nafte i derivata, kako bi u kriznim ili nepredviđenim situacijama mogla da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta.
Ističe da se u aktuelnoj krizi upravo pokazalo koliko su te rezerve značajne, jer predstavljaju dodatnu sigurnost dok se ne okonča situacija oko Naftne industrije Srbije.
Gasni aranžman sa Rusijom: nema bojazni za snabdevanje
Naglašava da nema razloga za zabrinutost u pogledu snabdevanja prirodnim gasom i dodaje da je pitanje novog gasnog aranžmana stvar pregovora između “Srbijagasa” i “Gazproma”.
Važeći sporazum važi do kraja godine, snabdevanje teče nesmetano, podzemno skladište u Banatskom dvoru je puno 100 odsto, a Srbija ima i dodatne rezerve u mađarskim skladištima. Zbog toga, naglašava on, ne postoji opasnost da zemlja ostane bez prirodnog gasa bez obzira na ishod pregovora.
Dodaje da Srbija već ima diversifikovane pravce snabdevanja: pored gasa koji stiže Balkanskim tokom iz Rusije, tu je i azerbejdžanski gas koji dolazi preko Bugarske.
Pored toga, kaže on, postoje tehničke mogućnosti da se gas u slučaju potrebe dopremi iz više smerova — preko Mađarske, koja je čvorište različitih gasovoda, iz Austrije, sa LNG terminala na Krku ili iz pravca Rumunije.
