Od danas je evro zvanična valuta u Bugarskoj, čime je ta zemlja postala 21. članica evrozone. Dosadašnja valuta lev moći će da se koristi do kraja januara, kada će evro postati jedina valuta.
Od ponoći je u Bugarskoj evro postao zvanična valuta. Ukidanjem leva i prelaskom na evro Bugarska je postala 21. članica evrozone.
Do kraja januara, lev će ostati zakonsko sredstvo plaćanja uz evro, a od 1. februara evro će postati jedina zvanična valuta, prenosi bugarska agencija BTA.
Do 8. avgusta 2026. godine, cene će se i dalje prikazivati i u evrima i u levima. Tokom januara, ljudi će moći da plaćaju gotovinom u maloprodajnim objektima koristeći i leve i evro, dok će trgovci biti obavezni da kusur vraćaju u potpunosti samo u jednoj od dve valute – evrima, ili, u slučaju privremene neraspoloživosti, u levima.
Istorijske ličnosti i motivi na kovanicama
Svaka članica evrozone ima pravo da napravi jedinstven dizajn na kovanicama.
Bugarska je odlučila da se na kovanicama od dva evra nađe Pajsije Hilandarac, bugarski monah sa Svete Gore, dok će na kovanicama od jednog evra biti lik bugarskog svetitelja Svetog Jovana Rilskog.
Na kovanicama evrocenta prikazan je reljef Madarskog konjanika koji se nalazi na Uneskovoj listi Svetske baštine od 1979. godine.
Trgovci mogu slobodno da odluče da li će prihvatiti mešovita plaćanja u dve valute u okviru jedne transakcije, ali ta odluka mora biti jasno naznačena na vidljivom mestu u prodavnici. Nakon završetka tehničkih prilagođavanja, podizanje gotovine sa bankomata biće moguće samo u evrima.
Tokom 2026. godine, građani će moći da menjaju leve za evre u komercijalnim bankama širom zemlje, bez naknada ili provizije do sredine godine.
“Strateški izbor u kontroverznom trenutku”
Ulazak u evrozonu Bugarska je obeležila uz doček Nove godine vatrometom na trgovima širom zemlje. Međutim, uvođenju evra prethodile su izmene u budžetu koje su građane u više bugarskih gradova izvele na ulice.
Prvobitno, vlada je povukla predlog budžeta, ali je sredinom decembra došlo i do pada vlade.
Premijer Rosen Željaskov podneo je ostavku nakon višenedeljnih masovnih protesta širom zemlje zbog ekonomske politike vlade i njene neuspešne borbe protiv korupcije.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je u novogodišnjem obraćanju građanima poručio da je odluka o uvođenju jedinstvene evropske odluke strateški izbor u kontroverznom trenutku.
“Moje uverenje je da je odustajanje od naše nacionalne valute trebalo da se dogodi nakon konsultacija sa narodom, ali vlasti nisu želele da saslušaju građane. Ovo odbijanje je bio jedan od dramatičnih simptoma dubokog raskola između političke klase i naroda, što je potvrđeno masovnim protestima širom zemlje”, poručio je Radev.
Kakva je budućnost širenja evrozone
Pre Bugarske, evro je 2023. godine uvela Hrvatska. Ostalo je još šest država članica Evropske unije koje ne koriste evro – Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Češka i Švedska.
Jedino Danska nije u obavezi da uvede evro, pošto je dobila izuzeće Mastrihtskim sporazumom iz 1992. godine.
Preostalih pet država članica imaju obavezu da počnu da koriste evro, nakon što ispune kriterijume konvergencije (ERM II), ali trenutno nijedna zemlja nema to u planu.
Građani Švedske su odbili uvođenje evra na referendumu 2003. godine, dok su Danci to učinili tri godine ranije.
