Modernizacija železničkog koridora od Beograda do Trsta, odnosno do Rijeke i Kopra, kao najkraće rute Zapadnog Balkana ka osnovnoj transevropskoj transportnoj mreži EU, doprineće dodatnom rastu naših ekonomija, prebacivanju tereta sa druma na železnicu, smanjivanjem gužvi i velikim uštedama, kao i zaštiti životne sredine, poručio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež tokom sastanka zemalja Centralno-evropske inicijative u Njujorku.
Na marginama 80. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na skupu čiji je domaćin bio šef srpske diplomatije Marko Đurić, upućen je poziv predstavnicima zemalja CEI da se narednog meseca okupe u Beogradu, budući da Srbija ove godine predsedava toj inicijativi, što su učesnici prihvatili pa će u novembru, pored ministarskog sastanka, biti održan poslovni forum CEI i to u vreme trajanja sajma „Vinska vizija“.
„Hajde da pretvorimo Beograd–Severni Jadran u brzi, zeleni kopneni most CEI – i iskoristimo sajam ‘Vinska vizija’ u Beogradu sledećeg meseca da osiguramo poslovanje koje stoji iza toga“, naglasio je Čadež.
On je ukazao da je železnički koridor od Beograda do Trsta, odnosno do Rijeke i Kopra (preko Šida–Tovarnika–Vinkovaca–Zagreba i Dobove–Ljubljane) najkraća ruta Zapadnog Balkana ka osnovnoj transevropskoj transportnoj mreži EU, te da bi njegovom modernizacijom, sa modernizovanom železničkom granicom između Srbije i Hrvatske i ubrzanim sanitarnim procedurama teret bio prebačen sa zagušenih puteva na železnicu.
„Srbija predsedava CEI ove godine, a Trst je domaćin našeg Sekretarijata. Imamo konkretnu šansu da smanjimo kašnjenja na granicama, dekarbonizujemo i učvrstimo otpornost lanca snabdevanja CEI završetkom posla između Beograda i naših luka na severnom Jadranu. Revidirana TEN-T mreža i Plan rasta EU za Zapadni Balkan od 6 milijardi evra (2024–2027) daju nam političku i finansijsku podršku“, napomenuo je Čadež.
Skrenuo je pažnju na posledice velikih gužvi i čekanja na granicama, pre svega između Srbije i Hrvatske, gde sezonski „špicevi“ traju satima, ističući da se beleže prosečna kašnjenja u transportu robe veća od 10 sati, ponekad i do 36 sati, a da su direktni gubici veći od čak 130 miliona evra godišnje.
„Zato možemo i moramo značajan deo transporta robe da prebacimo na železnicu“, naveo je predsednik PKS.
Spomenuo je i preusmeravanje transporta robe zbog krize na Crvenom moru, odnosno u Sueckom kanalu i konstatovao da otpornost upravo podrazumeva kraće, predvidljive veze u unutrašnjosti Jadrana.
Luke Rijeka i Kopar šire svoje kapacitete, dok Trst ostaje referentna tačka za integrisanu železnicu sa više od 200 nedeljnih železničkih veza preko unutrašnjosti CEI.
Pilot projekat „Zelena železnica i granica CEI (Beograd–Jadran)“ podrazumeva modernizaciju železničke granice Šid–Tovarnik, implementaciju procedure primopredaje vozača (koja je pokrenuta ovog meseca) i jedinstvene železničke stanice, zajedničke inspekcije gde je to izvodljivo i poseban „prozor“ za sanitarne i fitosanitarne kontrole.
Pilot projekat podrazumeva potpuno digitalni pristup, kao i pokretanje redovnih blok vozova od Trsta, odnosno Kopra i Rijeke do Beograda, sa garantovanim vremenom – od luke do terminala 24 sata, uz merenje zadržavanja na granici i praćenje ključnih indikatora učinka na mesečnom nivou.
Kada je reč o sajmu „Vinska vizija“, koji će u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ ove godine biti održan od 22. do 25. novembra u Beogradu, Čadež je rekao da će to biti dobra prilika da se na jednom mestu okupe predstavnici komora i poslovni ljudi, podsetivši da je prošle godine taj sajam privukao više od 400 međunarodnih kupaca, uz više od 1.500 zakazanih bilateralnih sastanaka, na kojima su razmatrani različiti oblici saradnje.
Sastanku CEI u Njujorku prisustvovali su ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Timčo Mucunski, ministarka spoljnih poslova Rumunije Oana Toju, zamenici ministara spoljnih poslova Slovenije i Ukrajine, Melita Gabrič i Marijana Beca, državni sekretar za bezbednosnu politiku Mađarske Peter Starai, generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Italije Rikardo Guarilja, generalni direktor za multilateralne poslove u Ministarstvu za evropske poslove Hrvatske Sebastijan Rogač, generalni direktor za multilateralu u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore Nizaheta Kurpejović Cikotić, generalni direktor za političke poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Bugarske Gergana Karadjova, šef kabineta ministra spoljnih poslova BiH Iltar Burzić, direktor Departmana za UN u Ministarstvu spoljnih poslova Češke Martin Picinger, i stalni predstavnici Poljske i Moldavije u UN, Krištof Šejerski i Džordž Leuka, kao i generalni sekretar CEI Dal Mas.
Predsednik PKS je, kao član delegacije Srbije tokom 80. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, prisustvovao nizu bilateralnih sastanaka sa stranim zvaničnicima, kojima je tom prilikom predstavio mogućnosti za dodatni razvoj privredne saradnje.
