“Kraljevska banja”, što je drugi naziv za Banju Koviljaču, nadaleko je poznata po lekovitoj sumporovitoj vodi i izvorima, ali dok prvu blagodet odavno koristi, druga čeka da joj se vrati nekadašnji sjaj.
Lekovite vode Koviljače koristili su u 18. veku bogati Turci, ali se danas taj potencijal nedovoljno upotrebljava, a česme ne izgledaju kako bi trebalo u jednom tako poznatom banjskom lečilištu.
Kako je nekada bilo, može se saznati iz knjige “Kraljevska Banja Koviljača” iz 2013. godine, prvog hroničara ovog mesta Vladimira Vulovića. Prvi izvor lekovite vode kaptiran je pre gotovo 190 godina, a u narednim decenijama, otkupljeno je zemljište oko izvora i pripremljeno za podizanje prvih banjskih objekata.
Koviljača je pre više od jednog veka imala sumporoviti izvor vode za piće, izvor bakarne vode blagotvorne za vid, gvožđevite vode kao i mešovito kupatilo “Gučevo” sa sumpornom i gvožđevitom vodom. Danas se voda uvek može naći na “Ilidži”, koja je izdašna bez obzira na doba godine i vremenske prilike i jedan je od najčistijih i najkvalitetnijih izvora vode u Podrinju, dok je čuvene “Tri česme”, imaju slabo, a na “Rakinoj česmi” je trenutno bez vode.
Nažalost, van upotrebe je nekadašnja natkrivena sumporovita česma u banjskom parku, a preostale su suve, ili u lošem stanju. Blago koje otiče u nepovrat je “Ilidža” izvor koji je, kako su istraživanja pokazala, u rangu podalpskih izvora sa izuzetnim mineralnim sastavom.
Neki meštani ovu vodu koriste i više od pola veka, mnogi dolaze sa strane da na ‘‘Ilidži’‘ napune kanistere, ali do danas nije realizovana inicijativa da bude podignuta mala fabrika flaširane vode. Nekada je vode uvek bilo na ‘‘Tri česme’‘, nekadašnjoj česmi princeze Jelene, a danas mlaz postoji na jednoj od tri cevi.
Tu česmu prati priča da јu je podigla princeza kao znak zahvalnosti meštanima što su lepo primili vest o njenoj veridbi kada je 1911, sa ocem kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem, boravila u Koviljači.
Nalazi se na ivici šume, iznad banjskog parka, a posle Drugog svetskog rata preimenovana je iz “Kladenac knjeginice Jelene” u “Tri česme” zbog tri cevi na njoj.
Danas zapuštena, naružena tragovima grafita, oštećenih delova fasade, dočekuje posetioce. U banjskom parku je česma iz koje je nekada izvirala sumporovita voda. Ona je natkrivena, ima šest stubova, nekada je bila bela i imala je ručnu pumpu pomoću koje je ispumpavana sumporovita voda.
Na vrhu krova postojala je kraljevska kruna od kovanog gvožđa, umesto nje je posle 1945. postavljena velika petokraka, ali ni nje odavno nema. Kraj puta ka Gučevu nalazi se ‘‘Rakina česma’‘ koja ima najlepše uređeno okruženje.
Tu je mali amfiteatаr, na ivici šume je, ali vode nema. Pre devet godina su u tadašnjoj Direkciji za upravljanje i razvoj Banje Koviljače planirali izradu projektne dokumentacije za sedam česama, ‘‘Rakinu česmu’‘, ‘‘Tri česme’‘, nekadašnju sumporovitu česmu u banjskom parku, česmu iza vila ‘‘Bosna’‘ i ‘Koviljača’‘, zidanu u Ulici 28. slavonske divizije, bakarne i gvožđevite vode preko puta parka i ‘‘Ilidžu’‘.
Saglasnosti su dobijene od nadležnih Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika i Zavoda za zaštitu prirode, pošto se četiri od sedam česama nalaze u zaštićenom prirodnom dobru, kao i uslovi na osnovu kojih je potrebno uraditi projektno-tehničku dokumentaciju.
Namera je bila da se obavi rekonstrukcija česama tako da sve imaju izvorsku, ili bar gradsku vodu ako su presušile. To do danas nije urađeno, a u gradskoj upravi tvrde da se od toga nije odustalo.
Banja Koviljača je lepotica, ali bi bila još lepša kada bi se vratio stari sjaj njenim javnim česmama. Ne samo da budu lepe na oko, već i mesto gde će se žedni okrepiti, jer vode je sve manje i tamo gde je ima treba je čuvati i iskoristiti blago koje je priroda velikodušno podarila lečilištu u podnožju Gučeva.
