x Najčešća tkačka sprava među Srbima bio je horizontalni razboj koji se još nazivao sane, stative, stan, natra, tara. Vertikalnih razboja je bilo malo, i takav se uglavnom koristio za izradu čuvenih ćilima u Pirotu. Odatle se ovaj razboj u 20. veku proširio u druge ćilimarska središta jugozapadne Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
x Za ukrašavanje u tkanju razvile su se naročite tehnike: tkanje na daščicu, na nitiče, klečanje… Tkanjem na daščicu dobijali su se lice i naličje nekog ornamenta u kontrastu, kao na fotografskom negativu.
x Tehnikom klečanja radili su se najraskošniji, i, razume se, najsloženiji predmeti, a ono se izvodilo potkom namotanom prstima u gužvice, kojih je bilo u onoliko boja koliko je bilo šara. Tu su najbitniji bili dobro uvežbani prsti kojima su se izvlačile žice osnove tkanine, kroz koje se dalje umetala potka odgovarajuće boje, a zatim nastavljala gužvicom druge boje.
x Šara se sabijala drvenim češljem, tupicom. Ova tehnika primenjivala se pre svega za izradu predmeta od vune. Najviše na ćilimima, a ponekad na jastučnicama, torbama, pregačama. Tehnikom ulaganja pramenova, koja se naziva i uzlanje, pravili su se veliki čupavi prekrivači, jambolije.
x Ćilimarstvo je najznačajniji deo tekstilnog stvaralašta među srpskim narodom. Reč ćilim je arapskog porekla, i preko turskog jezika je ušla u srpski. Ovom vunenom tkaninom sa obaveznom osnovom, kudeljnom ili pamučnom, prekrivali su se minderluci i kreveti da bi se manje prljali. Njima su se oblagali zidovi, služili su i kao stolnjaci. Mimo uobičajenog verovanja, ćilimi su se u staro doba najređe koristili za prekrivanje podova.
x Ćilim je bio jedan od najviših umetničkih dometa narodne radinosti. Uz to, imao je važnu ulogu u društvenom životu. Tako je u svadbenim običajima bio najluksuzniji deo miraza, a često je bio i vredan dar. Njime su se ukrašavali konji, kuće, šatori. Koristio se i prilikom sahranjivanja. Ćilim se poklanjao crkvi kao prilog za zdravlje živih, ili pomen mrtvima.
x Krajem 19. i početkom 20. veka ćilimi su se sve češće koristili i na javnim političkim manifesticijama, i tu su dobili značenje nacionalnog simbola. Ćilim se od tada često darivao visokim državnicima i uglednim ličnostima.
