Američki državni sekretar Marko Rubio uputio je Evropi oštru poruku na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, pozvavši dugogodišnje saveznike na korenitu promenu vrednosti ili u protivnom “rizikuju da budu ostavljeni po strani”.
Iako je njegov govor bio umotan u prividnu toplinu i reference na zajedničku istoriju, ispod površine se krila jasna ucena koja odražava novu strategiju nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država, piše CNN.
Oštra poruka u prijateljskom tonu
Gromoglasan pljesak koji je Rubio dobio kada je rekao da su SAD “dete” Evrope i da će njihove sudbine uvek biti povezane prikrio je njegovu pravu političku poruku. Bio je to pljesak olakšanja evropske publike koja se pripremala za napad sličan onom koji je prošle godine izveo Džej Di Vens. Međutim, Vensove optužbe sa prošlogodišnje konferencije – da Evropa guši slobodu govora, demokratiju i da se suočava s civilizacijskim padom – sada su ugrađene u američku strategiju.
Sjedinjene Države su spremne da se “obnove”, ali samo u skladu sa svojim vrednostima, rekao je Rubio, neumorno se pozivajući na istorijske veze Amerike s kontinentom. Te vrednosti, kako je naveo, uključuju prihvatanje hrišćanstva i zajedničke kulturne baštine, zatvaranje granica i napuštanje politike borbe protiv klimatskih promena. SAD žele da vide reformisanu Evropu, poručio je saveznicima, i to ne samo u pogledu odbrambenih budžeta, već korenitu promenu u sistemu vrednosti kontinenta.
Iako je istakao da Evropa i SAD “pripadaju jedni drugima”, poruka je bila jasna: promenite se ili ćete biti ostavljeni. Time je Rubio evropskim liderima liberalne struje poručio da je ceo njihov pogled na svet pogrešan, ponavljajući reči krajnje desnih populističkih protivnika koji bi ih mogli smeniti na predstojećim izborima.
Sudar pogleda na svet
Govor najvišeg američkog diplomate nije ostavio prostora za argumente ključnih saveznika iznete na istoj pozornici. Dan ranije, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da kulturni ratovi pokreta MAGA nisu ratovi koje Evropa treba da vodi. Francuski predsednik Emanuel Makron izjednačio je teritorijalni suverenitet s pravom Francuza da sami nadziru dezinformacije i sopstvenu demokratiju.
Dva sata nakon Rubija, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski strastveno je prikazao hitnu nevolju svoje zemlje, ključnu bezbednosnu krizu Evrope posle Drugog svetskog rata. Njegov četvrti nastup na konferenciji bio je zapanjujući podsetnik na bezgraničnu sposobnost Ukrajine da preživi i prilagodi se ruskoj brutalnosti te je izneo najsnažniji argument za sopstvenu evropsku odbrambenu strategiju.
Zelenski uneo dašak stvarnosti
Zelenski je podsetio publiku da je svaka elektrana u Ukrajini pogođena i da je, prema ukrajinskim podacima, svaki kilometar koji je Rusija zauzela stajao 156 života. Govorio je na engleskom, tonom koji je sugerisao da ga manje brine hoće li uznemiriti američkog predsednika Donalda Trampa.
Požalio se na duh mirovnog procesa koji vrši pritisak na Ukrajinu – žrtvu četvorogodišnje invazije – da čini ustupke, umesto na agresora Rusiju. Takođe je ismejao ono što je Moskva nazvala “duhom Enkoridža” – izraz osmišljen da sugeriše da su Putin i Tramp sklopili tajni dogovor kada su se sastali na Aljasci prošle godine.
Dok je Zelenski govorio, iza njega su se prikazivali snimci nove ukrajinske tehnologije koja uništava ruske bespilotne letelice, unoseći dašak surove stvarnosti u političko teoretisanje u dvorani. Njegov nastup naglasio je Rubiovu poentu: Evropa se mora sabrati. Ipak, njegova bi publika verovatno radije preslikala energiju i odlučnost Ukrajine, a ne Mađarske.
Evropa koja se predstavila u Minhenu nije ulivala poverenje. Činilo se da joj nedostaje novca za ostvarenje ambicija i da je pritisnuta unutrašnjim političkim skandalima i vođstvima kojima se bliži kraj. Svake godine u Minhenu se čuju evropska obećanja da će učiniti više, ali uprkos najavama povećanja izdataka za odbranu, promene izostaju.
Neizvesna budućnost
Na konferenciji sledeće godine, britanski premijer Kir Starmer možda više neće biti na dužnosti, Makronovu Francusku očekuju predsednički izbori, a Tramp će se morati suočiti s izborima na sredini mandata. Bez obzira na ishod, transatlantske će svađe verovatno zaokupiti svu pažnju. Ukrajina se može samo nadati da će do tada doći do održivog i pravednog mira, no verovatnije je da će morati da se bori da se njin glas čuje usred još jedne epizode kompleksnog i sve napetijeg odnosa Evrope i Amerike, zaključuje CNN.
