Naftovod između Mađarske i Srbije će našoj zemlji obezbediti i više nego što joj je potrebno ovog derivata iz Rusije a ujedno će, s obzirom da ide preko prijateljske zemlje, biti obezbeđen od neprijatnosti iz Evropske unije kao što ih je bilo u nekoliko navrata ranije, kaže stručnjak za energetiku Nebojša Obrknežev.
Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak rekao je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu da je Rusija spremna da isporučuje sirovine za naftovod koji se gradi između Mađarske i Srbije.
Obrknežev ističe da je novi naftovod za srpsku privredu izuzetno dobra stvar jer bismo onda imali dva naftovoda, jedan sa luke na Jadranskom moru odakle može da se uzima bilo čija nafta, a ovim naftovodom bismo imali naftu koja bi stizala direktno iz Ruske Federacije.
„Što se tiče naftovoda između Mađarske i Srbije u dužini od 120 kilometara i kapaciteta 5,5 miliona tona sirove nafte, to apsolutno podrazumeva da godišnje kapacitete koje Republika Srbija troši. Međutim mi ćemo i više od toga da dobijamo preko tog naftovoda. Direktno bismo bili spojeni na naftovod „Družba“ koji ima dva kraka ka Poljskoj i Nemačkoj a drugi koji konkretno radi prema Slovačkoj i Mađarskoj,“ objašnjava naš sagovornik.
Samim tim bi se taj naftovod, dodaje on, povezao i sa samim „Janafom“ a ako govorimo o njemu Srbija bi tu bila čvorište.
„Naftovod o kome je reč je veoma strateški bitan i plan je da bude završen 2028. godine. Sada je čini mi se još u fazi projektovanja, sa strane Srbije ima da se uradi u dužini od 120 kilometra i nekoliko kilometra sa Mađarske strane,“ napominje on.
Kako naš sagovornik objašnjava, ovo je važan projekat koji će omogućiti diversifikaciju ruta snabdevanja za Srbiju.
Nezvanično, gradnja naftovoda od Mađarske ka Srbiji trebalo bi da počne do kraja godine.
Srbija će uložiti 157 miliona evra za izgradnju svog dela naftovoda do mađarske granice, što je oko 120 kilometara, dok Mađarska ima manje od 100 kilometara za izgradnju. Prostorni plan obuhvata delove teritorija gradova i opština Novi Sad, Kanjiža, Senta, Ada, Bečej i Žabalj.
Planom su utvrđene osnove organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite infrastrukturnog koridora naftovoda, a sadrži i elemente detaljne regulacije koji omogućavaju njegovo direktno sprovođenje.
Najveći deo trase prolazi kroz poljoprivredno zemljište, izvan urbanih zona, uz ukrštanja sa rekama, putevima i železnicama.
