Veličanstveno, kako je zaslužio, u petak je na groblju u Bilon Bijonkur (predgrađe Pariza, gde je i živeo) sahranjen Jelenko Niški Stojanović, odani čuvar srpske kraljevske i solunske epopeje.
Sa, na prsima nanizanim, medaljama, dostojanstvenog držanja, uvek je bio na obeležavanju godišnjica pred spomenikom kraljevima Aleksandru i Petru Karađorđeviću, na groblju srpskih solunaca u Tijeu, u crkvi Sv. Sava, pred spomenikom Neznanom junaku ispod Trijumfalne kapije, rezidenciji ambasadora i u Kulturnom centru Srbije. Vodio je računa o srpskoj trobojci (a imao je jednu dugačku 50 metara) i, uz nešto mlađeg Petra – Pepija Petrovića, važio je za čuvara i negovatelja srpske tradicije i herojske epopeje u Prvom svetskom ratu. Sa Aleksandrom Tešićem Čarugom osnivač je pariskog Ravnogorskog pokreta.
Rođen je 1930. u selu Dušnik kod Niša, a do dolaska u Pariz bio je bokser u Radničkom, a osvojio je čak i šampionsku titulu.
Na početku boravka u "najlepšem gradu na svetu", Niški je radio na građevini, a zatim 32 godine, na održavanju bolnice Sen Mišel u 15. pariskom arondismanu.
Za vreme dolazaka u Pariz, šezdesetih godina, čuvao je Petra Karađorđevića i kasnije prestonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Zbog svoje dobrote i ljudske veličine je uvek voljen i cenjen, a družio se i sa senatorima koji su došli na sahranu. Bilo je tu starina, bilo tamnoputih, bilo Francuza, Arapa, Srba najviše.
O. Đ.
