Jedini bitan rekord koji Novak Đoković ne drži je onaj u broju osvojih ATP titula. Proletos je u Ženevi osvojio 100. pehar, ali i dalje gleda u leđa rekorderu Džimiju Konorsu (109), ali i drugoplasiranom Rodžeru Federeru (103).
Nije ovaj rekord najvažniji, važniji su oni u broju osvojenih grend slemova ili mastersa, kao i nedelje na svetskom vrhu, ali navijačima najboljeg svih vremena svaki podvig je važan. Pogotovo jer se stiče utisak da je Nole već mogao da nadmaši i Konorsa, a kamoli Federera – samo da mu je to bio cilj.
– Ja mislim da njemu to nije bitno – ističe Sem Kveri, jedan od četiri koautora podkasta „Ništa važno“, mada je u pitanju igra reči kada je u pitanju ime ove emisije. Amerikanci istu reč koriste i za „važno“ i za „grend slem“. Ostali koautori su takođe bivši teniseri iz ove zemlje, Džon Izner, Džek Sok i Stiv Džonson.
Potom Kveri, koji je Đokoviću 2016. na Vimbldonu naneo prvi poraz posle četiri zaredom osvojena grend slema, objašnjava:
– Poslednja tri turnira je odigrao na grend slemovima, na Rolan Garosu, Vimbldonu i US openu. Da je želeo da pretekne Džimba i Rodžera, on bi to mogao. Mogao je da poveže nekoliko takmičenja serije 250 i osvoji ih.
Osim Ženeve, Đoković je u ovoj sezoni odigrao samo još jedan turnir te kategorije, u Brizbejnu, gde je zaustavljen u četvrtfinalu. Za oba se odlučio kao pripremu za grend slemove.
– On je na sva četiri grend slema ove godine došao do polufinala, što ga čini trećim najuspešnijim na svetu na najvećim turnirima. Iako je bio sedmi tokom US opena, svi ga smatraju za trećeg na svetu.
Kveri potom argumentuje zašto smatra da Đokoviću nije bitno rušenje rekorda od 109 titula, koliko ima Konors.
– Mogao bi da se prijavi za desetak turnira serije 250 i sve osvoji. To je mogao da uradi u ovoj godini da je želeo. Zato mislim da ga ne interesuje da obori ovaj rekord.
Inače, kada bi uradio tako nešto, niko Novaku ne bi smeo ništa da zameri. Pa i Konors je tako postavio ovaj rekord. On je osvojio osam grend slemova, a ostale titule na manjim turnirima. U njegovo vreme čak nije ni bilo mastersa, a na završnom turniru je samo jednom pobedio. Jednostavno, kategorizacija turnira je sedamdesetih i osamdesetih bila drugačija. Grend slemovi su bili veoma bitni, a ostali mnogo manje.
Kada se Đokoviću odbiju 24 trofeja sa najvažnijih turnira, sedam sa završnog mastersa i još 40 sa mastersa 1.000, vidi se da je on više od polovine (71) osvojio u konkurenciji sa najboljima, a samo 29 tamo gde je sastav mnogo slabiji. Još jedan dokaz koliko će dubok trag ostaviti srpski as.
