Slava Sveti Nikola bila je prilika da se u Berlinu, u Crkvi Svetog Save na Vedingu okupe i đaci Dopunske škole na srpskom jeziku koji nastavu pohađaju u prostorijama tog hrama. Posle priredbe koju je sa đacima pripremila neumorna učiteljica Marija Aleksić, deca su se pridružila Svetoj liturgiji koju je, uz protojereje stavrofore, Radomira Kolundžića i Veljka Gačića, služio vladika Grigorije. Brojni naši ljudi su došli na liturgiju i povodom slave, ali zbog poštovanja mera nisu svi istovremeno bili u crkvi, kako bi što više ljudi osveštalo slavske kolače, a uz potpuno pridržavanje propisa nemačkih vlasti.
U svečanoj sali održana je dečja priredba učenika Dopunske škole na srpskom jeziku, koji nastavu pohađaju svake nedelje u Crkvi Sveti Sava. Roditelji su zadovoljni postignutim rezultatima svojih mališana u dopunskoj školi, kao i odlično izvedenom priredbom, što je sve, sa puno energije i entuzijazma, uspela da realizuje učiteljica Marija Aleksić, koja je priredbe organizovala i u dva naša kluba, gde takođe ima odeljenja, o čemu su “Vesti” već pisale.
Milanko i Neda Todorović prezadovoljni su učešćem ćerke Ane na priredbi i njenim uspehom u školi. Neda ističe da uvek rado prisustvuju kada se održava neka manifestacija na kojoj se okupljaju naši ljudi.
– Nismo dugo u Nemačkoj i trudimo se da se integrišemo koliko je moguće, ali pre svega vodimo računa da ne zaboravimo naše korene, naše poreklo, da negujemo srpski jezik i poštujemo svoje običaje. Milanko je došao 2017. godine i radi kao medicinski tehničar, što je prethodno radio i u Prijedoru, odakle smo došli. Nas dve smo se pridružile dve godine kasnije. Posle moje 14-godišnje karijere učiteljice u Prijedoru sada sam vaspitačica u jednom nemačkom vrtiću. Ćerka Ana je sasvim zadovoljna i u nemačkoj i u srpskoj školi. Šta još da poželimo – uz osmeh zaključuje Anina mama.
Posle priredbe i podele paketića učenici su prisustvovali liturgiji, a o Svetom Nikoli Čudotvorcu, zaštitniku siromašnih, moreplovaca, dece i studenata, nadahnuto je govorio vladika Grigorije.
– Bogat je onaj koji se bogati Bogom, a ne onaj koji se bogati srebrom i zlatom. Sve što nam je potrebno, srebro i zlato nam neće pružiti, i zato, već 17 vekova, kao i danas, slavimo jednog bogataša Bogom, Svetog Nikolu.
Pre i posle liturgije osveštavani su kolači onih koji slave Svetog Nikola. Među onima koji su prisustvovali službi tim povodom bio je i Mile Pavlov, sa ćerkom Milijanom.
– Svetog Nikolu slavimo u krugu porodice. Danas sam došao sa ćerkom u crkvu da osveštamo slavski kolač, a supruga Katarina i sin Mihajlo nas čekaju kod kuće. Nadamo se da su već sve pripremili. Svi smo rođeni u Berlinu. Moja majka je iz Zvornika, a otac iz sela Palja u okolini Surdulice. Odlazimo u Srbiju kada god možemo, pre svega u Kraljevo, gde smo napravili kuću – priča nam Mile koji kao automehaničar radi u Audiju, a supruga je zaposlena u hipermarketu Kaufland.
I Gojko Simić je došao da osvešta slavski kolač, a društvo su mu pravile prijateljice, Vedrana Trivić, medicinska sestra koja je već pet godina u Berlinu, i tek pridošla Tanja Okolić, hemijski laborant iz Modriče. One će se pridružiti i na preslavi kod porodice Simić, gde ih čeka Gojkova supruga sa ćerkom Milicom.
– Nama je Sveti Nikola preslava i obeležavamo je prethodne četiri godine. Inače, glavna slava nam je na Bogojavljenje, uoči Svetog Jovana. Sa suprugom sam ovde tri godine, a u međuvremenu smo dobili i ćerku Milicu. Radimo puno, trudimo se da što više sredimo život za nas i ćerku, a nadamo se da će nas biti i više. Preslavu slavimo u krugu porodice, biće tu i par prijateljica. Mere ograničenja su na snazi, pa nemamo uslove za neko veće okupljanje. Uvek nam je posna preslava, kako smo navikli u Republici Srpskoj. Sada teško uspevamo da odemo do mog zavičaja, u Modriču, zbog svih ovih mera – kazuje nam Gojko.
Muke vikendom
Gojko Simić nam saopštava da radi u firmi sa više od 300 zaposlenih, koja se bavi snabdevanjem apoteka, pekara i drugih trgovina.
– Posao je stalan, ali filijale gde sam angažovan se često menjaju. Supruga je zaposlena u medicinskoj struci na intenzivnoj klinici. Milica je preko nedelje u vrtiću, ali vikendom nije lako da se brinemo o njoj, jer nas poslodavci često i tad angažuju – priča Gojko, koji je slavu ipak proveo sa porodicom i prijateljima.
Dogodine kolač lomimo u Londonu
Dejan Sekulić je i ove godine došao sa sinovima Mitrom i Matijom da osvešta slavski kolač.
– Slavimo kod kuće, kao i uvek, a nešto kasnije će nam doći i prijatelji, ali je njihov broj morao da ostane u skladu sa propisanim merama.
Sekulić već 27 godina živi u inostranstvu, a od kako je napustio beogradski Dorćol, živeo je u Severnoj i Južnoj Americi i Velikoj Britaniji, a zbog posla njegove supruge, koja je medicinu specijalizovala u Kotbusu, došli su u Berlin. I dalje radi za kompaniju koja se bavi istraživanjem izvorišta nafte, a prijala mu je mogućnost rada od kuće u Berlinu. Ipak, pokazalo se da će njegova stručnost, stečena na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, biti potrebnija na terenu.
– Sledi nam povratak u London za nekoliko meseci, kako bih kompaniji bio više na raspolaganju. Tako da ćemo sledeće godine slavski kolač lomiti u prestonici Engleske – priča nam uvek dobro raspoloženi Dejan.
Odličan program
Porodica Gajić, Predrag, Katarina, Hana i Lena, nedavno su došli iz Beograda. Prisustvovali su priredbi na kojoj je učestvovala i ćerka Hana.
Predrag je radio u MUP-u, u sektoru za vanredne situacije, što je bio zanimljiv posao, povremeno i pun izazova zbog plahovitosti klimatskih promena. Dolazak u Berlin vidi kao prirodnu promenu životnih okolnosti. Sada radi u elektro struci, dok je Katarina lekar. Starija ćerka ide i u nemačku i u srpsku školu, a mlađa u vrtić. Hana je već mnogo toga naučila u Beogradu, pa u srpskoj školi u Berlinu samo obnavlja nešto od toga, a pomalo stidljivo nam kaže da bi rado saznala i nešto novo.
– Ja sam došao 2019, a porodicu sam doveo u maju 2020. godine. Priredba je bila odlična, imamo ovde rođake i tri porodice sa decom pa se sa njima viđamo. Lena i Hana se u srpskoj školi viđaju sa decom našeg porekla i pretežno vikendom sa prijateljima. U nemačkoj školi nema naše dece, ali ima Rusa sa kojima se one lepo druže. Posećujemo i srpski klub na Špandauu, pre svega zbog dece – kaže Predrag.
