Danas slavimo praznik Uspenja presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
Posvećen je Uspenju (usnuću) Presvete Bogorodice, odnosno danu kada je Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo.
Prema predanju, Bogorodica je umrla prirodnom smrću, a njen duh je preuzeo sam Hristos. Apostoli su se, čudesno sabrani iz svih krajeva sveta, okupili da je isprate. Tri dana nakon sahrane, njen grob je otvoren i pronađen je prazan. Veruje se da je Presveta Bogorodica uznesena telom na nebo, slično kao Hristos.
Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.
U narodu je praznik Velika Gospojina veoma poštovan, posebno među ženama. Na selu je često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari, i seoske slave.
Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših kompozicija naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Ovaj praznik je slava i manastira Gračanica, a u Grčkoj i Rumuniji i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične.
Danas slavimo praznik Uspenja presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
Posvećen je Uspenju (usnuću) Presvete Bogorodice, odnosno danu kada je Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo.
Prema predanju, Bogorodica je umrla prirodnom smrću, a njen duh je preuzeo sam Hristos. Apostoli su se, čudesno sabrani iz svih krajeva sveta, okupili da je isprate. Tri dana nakon sahrane, njen grob je otvoren i pronađen je prazan. Veruje se da je Presveta Bogorodica uznesena telom na nebo, slično kao Hristos.
Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.
U narodu je praznik Velika Gospojina veoma poštovan, posebno među ženama. Na selu je često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari, i seoske slave.
Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših kompozicija naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Ovaj praznik je slava i manastira Gračanica, a u Grčkoj i Rumuniji i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične.