Detinjci su prvi od tri velika porodična praznika koji prethode Božiću i obeležavaju se treće nedelje pre najradosnijeg hrišćanskog praznika. Za njima dolaze Materice i Oci, a zajedno čine jedinstven ciklus posvećen porodici, povezanosti i međusobnom poštovanju. Detinjci su, po svojoj suštini, praznik radosti i igre, dan kada su deca u centru pažnje, ali i dan koji nosi jasne poruke o ljubavi, brizi i granicama.
Najpoznatiji običaj vezan za Detinjce jeste simbolično vezivanje dece. Roditelji, ali i drugi članovi porodice, tog jutra “vezuju” decu, najčešće kanapom ili kaišem, a deca se potom “otkupljuju” sitnim poklonima poput jabuka, bombona ili čokolade. Sve se odvija kroz smeh i igru, bez prisile i bez straha. Nakon otkupa, deca se odvezuju, a pokloni im se po pravilu vraćaju. Običaj je veseo, topao i pamti se ceo život, ali samo ako se razume njegova prava simbolika.
Šta Detinjci zaista znače
U narodnoj tradiciji, Detinjci simbolizuju neraskidivu vezu između roditelja i dece. Vezivanje nije kazna, već znak pripadnosti i sigurnosti. Poruka praznika nije u konopcu, već u odnosu, u tome da dete zna da pripada porodici koja ga vidi, štiti i prihvata.
Zato se na Detinjce insistira na zajedničkom vremenu, razgovoru, posnom ali bogatom ručku i kućnoj atmosferi bez tenzije. Srpska pravoslavna crkva posebno naglašava da se deca kroz ovakve praznike uče smislu tradicije, a ne njenoj formi. Nije važno koliko je poklon vredan, već da postoji trud, pažnja i radost.
Šta ne sme da se radi na Detinjce
Iako je običaj vezivanja najupečatljiviji, postoje jasna nepisana pravila o tome šta se na Detinjce ne radi. Pre svega, deca se tog dana ne kažnjavaju, ne viče se na njih i ne koriste se grube reči. Svako nasilje, čak i verbalno, potpuno je suprotno duhu praznika.
Na Detinjce se izbegavaju svađe, naročito porodične. Veruje se da nemir i teške reči izgovorene tog dana ostaju u kući i kasnije. Takođe, ne rade se teški i iscrpljujući poslovi koji unose nervozu. Ovo nije dan za generalno spremanje, već za smirenje.
Ne ismeva se dečji otkup i ne umanjuje se njegov značaj. I najskromniji poklon prihvata se sa osmehom, jer je smisao u simbolu, a ne u vrednosti. Takođe, poštuje se i posni karakter dana, jer Detinjci spadaju u vreme Božićnog posta.
Detinjci nisu dan discipline, već dan bliskosti. Nisu dan kontrole, već poverenja. Kada se tako shvate, postaju jedan od onih praznika koji se pamte po toplini, a ne po pravilima. I upravo u tome je njihova prava snaga.
