Lekar Hitne pomoći Doma zdravlja u Gornjem Milanovcu Ivan Prodanović (32) štrajkuje glađu ispred zgrade SO Gornji Milanovac. Na taj potez se odlučio kako bi ukazao na katastrofalan položaj 12 lekara, nekoliko medicinskih sestara i jednog vozača Hitne koji već 11 meseci nisu dobili platu. Ivan preko dana štrajkuje, a noću radi u Hitnoj službi.
x Izabrali ste neuobičajen način da rešite problem?
– Neuobičajen ili ne, ali moram da uradim baš ovako nešto jer već mesecima bukvalno gladujem. A kad već gladujem, neka za to znaju svi. Kada sam se pre tri godine zaposlio, nadao sam se da su prošli gladni studentski dani, ali tek sam sada upoznao šta je prava nemaština. Hteo neko da veruje ili ne, ali nemam novca da kupim ni komad hleba.
x Pa, kako radite gladni?
– Koliko sam lekarskih smena odradio gladnog stomaka, to znam samo ja. Kao lekar često sam u situaciji da pacijentima savetujem šta da jedu, a dok im to pričam, pred očima mi stoji vekna hleba.
x Kako je moguće da ne primate platu 11 meseci?
– Službeno objašnjenje jeste što nismo na spisku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Opština pere ruke i tvrdi da nismo u njihovoj nadležnosti. To je nelogično jer je opština osnivač Doma zdravlja, kome pripada i Hitna služba.
x Štrajk glađu ima granicu, koliko ćete izdržati?
– Odlučio sam se na ovaj potez ne samo sebe radi, već da bih zaštitio kolege. Odlučan sam da idem do kraja – do rešenja problema ili do smrti. Umesto da rasterećen brigom o egzistenciji pomažem pacijentima, ja moram da mislim o tome kako da utolim glad i preživim dan. O formiranju porodice i ne razmišljam, od čega bi je izdržavao?!
Pored vas prolaze opštinski funkcioneri, da li vas neko nešto pita?
– Ma, ne! Prolaze pored mene kao da ne postojim. Niko me ništa ne pita.
OSTAJEM OVDE
x Da li razmišljate o odlasku u inostranstvo?
– Ne pada mi na pamet, ne razmišljam čak ni o odlasku iz Gornjeg Milanovca. Mene su školovali moji roditelji i moja država da lečim moj narod. Za platu od koje se ne može obogatiti, ali koja mora biti dovoljna, a ne da na posao odlazim gladan i da se vraćam još gladniji.
